Уколико би се иницијатива о званичном утврђивању броја жртава НАТО бомбардовања из 1999. године спровела, то би био први пут да је Србија озбиљно пришла попису жртава у последњих 100 година, каже историчар Предраг Марковић.
„Србија није пописала своје жртва ни из једног рата прошлог века”, истиче Предраг Марковић и додаје да то види као непоштовање људи а који су пали бранећи и борећи се своју земљу. Он сматра да је званични пописа изостао, између осталог и због жеља за манипулацијом бројем жртава.
„Бројевима се манипулисало на разне начине у жељи да се постигне овај или онај политички циљ, а пописивање тачног броја жртава је заправо уношење рационалности и објективности у схватање историјских догађаја, као што је бомбардовање из 1999. године”, рекао је Марковић за Танјуг.
Према његовим речима, шездесетих година прошлог века био је један покушај пописа жртава Другог светског рата, али је, каже Марковић, тај покушај пропао због политичких сукоба који су настали око пребројавања. Када је реч о пребројавању српских жртава НАТО бомбардовања, Марковић истиче да то не би требало бити превише тешко, јер од тада није прошло много година, све жртве су документоване, а војска и полиција имају евиденцију својих жртава. Тежи део ће представљати, наводи Марковић, пописати жртве које су погинуле после рата и окупације КиМ, када су, каже, заштитом међународних сила албански екстремисти убили на стотине Албанаца, Срба и Рома. Предраг Марковић наводи да се за попис цивилних жртава на КиМ може користити материјал из Специјалног суда за злочине такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК), који се користи за суђење против припадника те војне формације.
„Има још један проблем, доста крупан, а то је неколико стотина албанских жртава од америчког бомбардовања, рецимо колона повратника Албанаца на путу Ђаковица - Призрен, који су убијени америчким бомбама. У том случају, тешко је установити тачан број жртава”, рекао је Марковић.
Упитан да ли ће после других безуспешних иницијатива пописа жртава ова уродити плодом, Марковић оцењује да ако држава стане са својим ресурсима из тог подухвата, онда, истиче, то неће бити проблем да се заврши до краја. На питања да ли би попис жртава из 1999. године могао иницирати и попис и српских жртава из осталих ратова прошлог века, Марковић каже да је за Први светски рат скоро немогуће установити тачан број, али да постоје неке комисије и тела која то покушавају.
„Други светски рат је изузетно компликован, поготово за Србе у НДХ установити број жртава, а за централну Србију и Војводину то већ није толики проблем”, наводи Марковић, преноси Танјуг.
Влада би на основу иницијативе председника Вучића, по писању медија, требало да донесе одлуку о формирању комисије за попис жртава НАТО бомбардовања 1999. године. Та комисија би требало би да почне рад 24. марта, на годишњицу почетка бомбардовања.