Загађење ваздуха у Србији је, мада реалан, дуго и у континуитету занемарен проблем који захтева хитно решавање, оцењено је на дебати о загађењу ваздуха, уз најаву надлежних да се "убрзано ради на мерама које ће донети побољшање у тој области". Скуп су организовали ЕУ центар и Центар за европске политике.
„У Србији су доминантни извори загађења ваздуха индивидуална ложишта, али се не могу занемарити ни индустријска постројења”, рекао је директор Агенције за заштиту животне средине Србије Филип Радовић, у дебати „Борба против загађеног ваздуха у Србији - Да ли процес приступања ЕУ може бити од помоћи?”.
По његовим речима, у Србији постоји 25 таквих индустријских постројења која су у категорији европске директиве о прекограничном загађењу и које плаћају накнаду на годишњем нивоу. Објаснио је да је циљ тих накнада да их дестимулишу да наставе са производњом емисија и уложе у модернизацију постројења и нагласио да је Електропривреда Србије (ЕПС) највећи емитер загађујућих материја у Србији. Према његовим речима, охрабрујуће је што ЕПС тренутно спроводи пројекат од 200 милиона евра чији је циљ смањење емисија, а у току су и пројекти неколико стотина милиона евра, који би требало да се спроведу до 2025. године.
„Најважније је да термоенергетска постројења која су највећи загађивачи, уз модернизацију опреме редукују емисије”, казао је Радовић и најавио да би ове године, уз помоћ ЕУ, у Србији требало да буде отворено још 17 мерних станица за мерење загађења ваздуха.
Шеф сектора за сарадњу Делегације Европске уније у Србији Ингве Енгстром рекао је да је загађење ваздуха утиче лоше за здравље људи и економије у читавом свету. Он је рекао еколошка реформа кошта, али да је још скупље уколико се ништа не чини, подсетивши да је ЕУ предводница у решавању проблема заштите животне средине и да се акције против загађења ваздуха спроводе још од 70-тих година прошлог века.
Енгстром је указао да и поред свих предузетих мера у ЕУ стотине хиљада људи умире од здравствених проблема проузрокованих загађењем животне средине. По његовим речима, следећи корак ЕУ је Зелени договор за борбу против климатских промена који доноси предлог да Европа буде први континент који ће бити без емисије угљен-диоксида до 2050. године. Он сматра да у заштити животне средине могу да се предузму краткорочне мере попут ограничења саобраћаја, бесплатног јавног превоза, док би на дуже то могло бити омогућавање приступа грађанима и привреди обновљивим изворима енергије, смањење коришћења чврстих горива.
Енгстром је казао да је политичка одлука да ли ће се у Србији примењивати европско законодавство и стандарди који би, уколико се примене, довели до унапређења животне средине. Подсетио је да је ЕУ у последњих 15 година донирала више од 400 милиона евра за унапређење животне средине, оценивши да ситуација може бити боља, али да је важно да је Србија на правом путу.
Сарадник Центра за европске политике Зоран Сретић сматра да би процес приступања Србије ЕУ могао да утиче на унапређење законодавног система чијом применом би могао да се побољша квалитет животне средине.
„Од ЕУ можемо да очекујемо одређени ниво притиска, али он зависи од политичке агенде. Ако постоји мотив ЕУ да Србија брзо приступи Унији биће и притиска, али ако политички мотив није довољно разрађен, не бих превише очекивао од ЕУ”, рекао је Сретић.
Он је указао да у Србија није урађена анализа стања у животној средини, па ни по питању квалитета ваздуха, јер неме довољно података о томе како би се видело каква је заиста ситуација на терену. Сретић је казао да нема података шта се променило од доношења Закон о заштити ваздуха из 2009. како би на прави начин могло да се делује. Као пример несагласности Закона о заштити ваздуха и ситуације на терену, навео је индивидуална ложишта, која се последњих месеци истичу као један од највећих загађивача, али у закону не постоји ниједна казна која се односи на физичка лица која користе та индивидуална ложишта у својим домаћинствима.
Представница Министарства заштите животне средине Душица Радојичић казала је да Министарство ради на побољшању квалитета ваздуха прецизирајући да се ради на припреми специфичним планова имплементације за спровођење директива ЕУ, у вези са квалитетом ваздуха.
Додала је да се ради и на анализи постојећих прописа који се односе на квалитет ваздуха, како би се та област унапредила, али се ради и на анализи мониторинга квалитета ваздуха, какве су мерне станице: „Почела је и израда Стратегије заштите ваздуха, као једног од најважнијих инструмената за управљање у области квалитета ваздуха”, казала је Душица Радојичић.
Истраживач у Еколошком центру „Станиште” Дејан Максимовић оценио је да друштво и власт у Србији дуго и у континуитету занемарује проблеме у животној средини: „Наша организација је анализирала политичке поруке током изборних кампања и утврдила да у последње четири изборне кампање ниједна политичка странке није упутила ниједну еколошку поруку”, рекао је он, наводећи да то показује да заштита животне средине није тема за доносиоце одлука.
Максимовић сматра и да зато не треба да чуди што јавност не реагује на еколошке проблеме док се не деси загађење ваздуха као пре пар месеци: „Поред тога што је животна средина политички и друштвено занемарена, на њој се и економски закида у континуитету и на свим нивоима, односно новац намењен екологији се ненаменски троши”.