Чак 98 одсто припадника младе генерације користи мобилни телефон као средство за информисање, мање од половине њих гледа вести на телевизији, петина слуша радио, а новине чита тек свака десета млада особа.
За разлику од родитеља, који се о догађајима у земљи и свету информишу преко радија, телевизије и новина, највећи број младих у Србији најновије вести сазнаје преко телефона, односно информативних портала и друштвених мрежа. Чак 98 одсто припадника младе генерације користи мобилни као средство за информисање, мање од половине њих гледа вести на телевизији, петина слуша радио, а новине чита тек свака десета млада особа, показало је најновије годишње истраживање Кровне организације младих Србије под називом „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији”. Студија која је спроведена на репрезентативном узорку младих, старости од 15 до 30 година, такође је показала да свега трећина младих на телефону има инсталиране такозване њуз апликације (мобилне апликације за вести) које не посећује редовно, већ повремено. Тек свака пета млада особа више пута дневно чита информативне сајтове и апликације за вести.
Ауторе овог истраживања такође је занимало да ли млади примећују лажне вести и да ли умеју да их препознају, а одговори сугеришу да се две трећине њих сусреће с „фејк” информацијама, а чак 80 одсто сматра да уме да разликује лажну од праве информације.
Уместо телефона млади користе социјалне мреже и најчешће комуницирају међусобно преко „Вајбера” и директних порука на „Инстаграму”. Коришћење „Фејсбук месинџера” је у паду, док лагано расте број корисника „Телеграма”. Виртуелне друштвене мреже и даље су „врхунско божанство” у свету у младих – највише њих има профиле на „Инстаграму” (91 одсто) и „Фејсбуку” (87 одсто), док је коришћење друштвене мреже „Тикток” у порасту. Твитове размењује 38 одсто младих.
Истраживање „Ставови младих у Србији о утицају и значају друштвених мрежа”, које су спровели стручњаци Центра за креирање политика и стратегија на узорку од 700 испитаника, открило да скоро 60 одсто младих отвори друштвене мреже чим отвори очи, а скоро половина њих проводи више од три сата на „Инстаграму”, „Фејсбуку” или „Јутјубу” како би комуницирали са својим пријатељима или се информисали.
Још већи број њих се „успављује” уз помоћ социјалних мрежа – скоро две трећине младих проводи пола сата или сат времена пред спавање уз мобилни телефон, а свака пета млада особа прати шта се дешава на друштвеним мрежама између једног и три сата пре одласка у свет снова. Када су аутори ове студије питали младе да окарактеришу себе на основу времена које проводе на социјалним мрежама, свака седми испитаник себе је дефинисао као зависника, а половина њих признала је да често користи „Фејсбук”, „Инстаграм” и „Јутјуб”.
Ово истраживање такође је показало да се преко половине младих информише преко друштвених мрежа, а нешто мањи проценат њих вести прати преко интернет портала. Мање од пет одсто младих информације о свету око себе добија преко телевизије, а новине чита мање од једног процента младих узраста од 18 до 30 година. И ово истраживање је потврдило да је најпопуларнија друштвена мрежа у Србији „Инстаграм”, који користи 85 одсто младих, а за њим следе „Воцап”, „Јутјуб” и „Фејсбук”.
Иако твитер заједница у Србији има велику популарност и друштвени утицај, стиче се утисак да млади нису много заинтересовани за твитовање – свега једанаест процената њих користи „Твитер” и „Снапчет”, иако снимци с „Твитера” неретко заврше на „Инстаграму”, а слике с филтерима које се праве на „Снапчету” касније пронађу своје место на инстаграм причама или објавама. Најмлађу друштвену мрежу „Тикток”, која је изазива велики бум у свету, користи свега 6,6 одсто младих у нашој земљи, а број корисника „Линктина”, „Телеграма”, „Тиндера” и „Редита” мањи је од пет процената.
Охрабрује податак да млади ипак имају реалну свест о штетним аспектима социјалних мрежа – више од половине њих сматра да оне лоше утичу на самопоуздање и подстичу анксиозност и депресију јер стварају илузију о томе да њихови виртуелни пријатељи и познаници воде забавне и безбрижне животе.