Више од трећине српских грађана верује да постоји тајни план за насељавање миграната, па 32 одсто испитаника подржава њихово протеривање из Србије. Готово петина становника залаже се за потпуно затварање граница, а 12 одсто сматра да тзв. избеглице, односно мигранти, треба да имају иста права као и грађани Србије.
Подаци изведени из најновије студије Лабораторије за истраживање индивидуалних разлика (ЛИРА) Филозофског факултета у Београду о ставовима грађана Србије према мигрантима и избеглицама са Блиског истока такође показују да сваки дванаести грађанин Србије сматра да ће око 100.000 миграната добити азил и трајно остати овде, а највећи број наших суграђана сматра да избеглицама из ратног вихора треба дозволити само краткотрајно задржавање у Србији.
Готово петина становника залаже се за потпуно затварање граница, а тек 12 одсто сматра да избеглице треба да имају иста права као и грађани Србије. Ова студија представља део пројекта под називом „Ка унапређењу заштите менталног здравља миграната у Србији” коју спроводе Мрежа психосоцијалних иновација и Фондација за отворено друштво.
– Главни циљ ове студије био је да се испитају ставови наших суграђана према избеглицама и мигрантима са Блиског истока, потом анализира ефекат позитивног и негативног контакта са њима и утврди веза између антимигрантских теорија завере и става према избеглицама. Студија је урађена на национално репрезентативном узорку од 1.006 испитаника, а у узорак је ушло и 30 одсто испитаника који живе близу мигрантских центара у Србији како бисмо установили да ли физичка близина миграната утиче на однос према овој популацији – истакла је Милица Нинковић, истраживач у Лабораторији за истраживање индивидуалних разлика и докторанд социјалне психологије на Филозофском факултету на промоцији ове студије.
– Иако би главни закључак ове студије могао да гласи да велики број грађана Србије подржава право избеглица да побегну од рата и дају себи и својој породици шансу за бољи живот, забрињава податак да се петина наших суграђана уопште не слаже са овом тврдњом, што значи да је њихов став у супротности са Универзалном декларацијом УН о људским правима. Обесхрабрује и чињеница да се сваки седми испитаник противи идеји да људи имају право да емигрирају у друге земље из економских разлога, имајући на уму чињеницу да се велики број људи из наше земље исељава у земље западне Европе управо из материјалних разлога – додаје ова саговорница.
Она подсећа и да је први велики талас избеглица са Блиског истока „запљуснуо” Србију 2015. године – подаци УНХЦР-а говоре да је на врхунцу избегличке кризе у нашој земљи било 577.995 миграната са поменутог подручја. Годину дана касније њихов број је смањен на 96.117, док је 2017. године регистровано 6.199 миграната. У 2016. у Србији је боравило 8.436 избеглица, 2019. године регистровано је 12.937, прошле године њихов број пада на 2.830, да би у фебруару ове године било евидентирано 5.675 миграната. У овом тренутку, у мигрантским центрима у Србији налази се 4.473 људи који су били приморани да напусте свој дом.
Подаци о националној структури говоре да највећи број миграната (45 одсто) који су затражили азил у нашој земљи потиче из Авганистана, а сваки четврти мигрант стиже из Сирије. Статистика УНХЦР-а такође сведочи да по три одсто миграната долази из Ирака, Ирана и Бангладеша, док из Пакистана стиже пет одсто миграната. Иако мушкарци чине убедљиву већину миграната (73 одсто), у избегличким колонама налази се десет одсто деце и 17 процената жена.
– Када су почели оружани сукоби на Блиском истоку и у Северној Африци а избеглице почеле масовно да долазе у Србију, извештавање медија углавном је било позитивно, па су и наши људи имали пуно емпатије и били гостољубиви према овој популацији. У Београду је отворено „Миксалиште” где су они могли да добију основну хигијенску негу и храну, а у јавном дискурсу није било говора о томе да су они претња по нас и тај „медени месец” трајао је до 2017. године – подсећа Нинковићева.
Тада се, тврди истрaживач, државна политика мења у правцу интеграција избеглица у образовни систем, да би две године касније био склопљен споразум МУП-а о враћању тражиоца азила у Србију, који је био прилично нетранспарентан за јавност. Тако су почеле да колају гласине о тајним плановима масовног насељавања избеглица и миграната у Србију, што су десничарске политичке партије искористиле за своју промоцију и тај антимигрантски дискурс ескалирао је у претходној години, када почињу да се формирају и паравојне формације са циљем заштите локалног становништва.
– У таблоидима почињу да се појављују текстови у којима се мигранти приказују као највећи виновници нереда и хаоса, иако подаци говоре да они не чине више кривичних дела у односу на локално становништво. Зато не би требало да нас чуди податак да фејсбук страница „Стоп насељавању мигрантима у Србији” прати чак 15.000 људи – закључује Милица Нинковић.