У Мађарској највише украјинских и азијских радника

Према последњој статистици коју је објавила Мађарска народна банка, број страних радника у Мађарској премашио је 100.000. Најбројнија гастарбајтерска група су Украјинци са више од 20 хиљада људи, а највећи пораст процентуално бележе радници из Азије.

У поређењу са 2019. годином, стопа азијских радника порасла је са 18,5% на 41%, па не чуди што су вијетнамски и филипински гастарбајтери на другом и трећем месту са 9.400 и 8.400 људи. Словачка и Румунија (7.500, односно 6.800 гастарбајтера) су тек на четвртом и петом месту.

Број вијетнамских и филипинских радника повећан је за 110, односно 139 одсто, пише Инфостарт.ху. Готово 40% гастарбајтера има посао у прерађивачкој индустрији, док 10% ради у сектору производње аутомобила и трговине. Фабрике акумулатора запошљавају више од 5.000 гастарбајтера.

Мађарска влада има за циљ да додатно повећа своју „већ рекордну” стопу радне активности на 85 одсто у наредним годинама, изјавио је министар спољних послова и трговине Петер Сијарто. Влада је отворила милион радних места од 2010. године, чиме је стопа радне активности достигла 75 одсто, рекао је Сијарто на заједничкој конференцији за новинаре са генералним директором Међународне организације рада (ИЛО) Гилбертом Ф. Хунгбом, наводи се у саопштењу министарства. Али, додао је, недавне кризе и претње довеле су до озбиљних економских изазова.

Сзијарто је рекао да су пандемија и рат у Украјини "узнемирили глобалну економију", чинећи заштиту радних места озбиљним изазовом. Он је приметио да је пре 14 година влада предложила план за стварање друштва заснованог на раду и принципу да свако ко жели да ради треба да буде у могућности да оствари то своје право. „И то је оно што смо морали да заштитимо два пута у последњих пет година, а добра вест је да смо два пута успели да заштитимо радна места у Мађарској", рекао је Сијарто.

По њему, Мађарска је једна од само неколико земаља у којима је стопа запослености у периоду после пандемије премашила нивое пре ковида, захваљујући владиној стратегији промоције инвестиција и заштите радних места. Сијарто је рекао да је Мађарској потребно више инвестиција, да би достигла стопу радне активности од 85 одсто, односно да би мобилисала своје резерве домаћег тржишта рада и интензивирала сарадњу између образовног сектора и економских актера.

Напоменуо је да је Мађарска већ 102 године чланица МОР-а и да је недавно поново изабрана у њено Управно тело. Он је поздравио то што организација има своју регионалну канцеларију у Будимпешти са више од 30 запослених. Додао је да су се он и Хунгбо дотакли две безбедносне кризе које захтевају значајне напоре међународне заједнице у заштити и отварању радних места.

Једна од тих криза, рекао је он, била је европска избегличка криза изазвана ратом у Украјини. Истакао је да је Мађарска примила више од 1,3 милиона избеглица од почетка рата и да влада подржава предузећа која запошљавају избеглице које одлуче да остану у земљи.

Сијарто је рекао да је друга криза била миграциона, наглашавајући озбиљност пројекција значајног раста становништва Африке у наредним деценијама. „Због тога је важно да међународна заједница спроведе свеобухватну стратегију економског развоја у Африци, како би афричке земље биле у могућности да обезбеде посао за растућу популацију“, рекао је министар.

Ако се не створи довољно радних места у Африци, могу бити две могуће последице: или највећа миграциона криза свих времена, или једна од највећих хуманитарних катастрофа свих времена, рекао је он.

„Желимо да избегнемо и једно и друго и наставићемо да тежимо најјачој могућој сарадњи са МОР-ом како бисмо били успешни у овим задацима“, закључио је Сијарто.