У Мађарској храна дупло скупља него 2022.

У јануару су цене хране широм Европске уније порасле у просеку за 18,4 одсто, у односу на пре годину дана. У Мађарској је ово поскупљење највеће (48,2 одсто), а следе Литванија (32 одсто) и Словачка (28,6 одсто). Најнижи раст цена забележен је у Швајцарској (5,8 одсто) и на Kипру (10,3 одсто).

Почело је са енергентима, али криза трошкова живота се сада проширила на све секторе и погађа целу Европу. Проблем је комплексан и има много "кракова", али оно што највише брине политичке лидере и највише утиче на домаћинства је - инфлација цена хране. У фебруару су цене гаса у Европи пале на најнижи ниво у последњих годину и по дана, али цене хране настављају узлазни тренд.

- Kада говоримо о ценама енергената у односу на цену хране, постоји ефекат "кашњења" који морамо да узмемо у обзир. Ове ниже цене енергената које тренутно имамо треба да се преведу у ниже трошкове производње хране да бисмо видели разлику - објашњава за Еуроњуз Рик де Оливеира, енергетски аналитичар у ТЕЛФ АГ-у.

Према његовим речима, цене које данас видимо у супермаркетима, одражавају се на цене енергената пре шест месеци, када је храна произведена.

- Дакле, верујемо да ћемо тек за око шест месеци видети пад цена хране ако цене енергената стабилизују - додаје Де Оливеира.

У јануару су цене хране широм Европске уније порасле у просеку за 18,4 одсто, у односу на пре годину дана. У Мађарској је ово поскупљење највеће (48,2 одсто), а следе Литванија (32 одсто) и Словачка (28,6 одсто). Најнижи раст цена забележен је у Швајцарској (5,8 одсто) и на Kипру (10,3 одсто).

- Мислимо да ће се поверење потрошача дефинитивно побољшати до краја 2023. године, али ц́е бити потребно много више времена да се реши криза трошкова живота - предвиђа Де Оливеира.

Утицај кризе трошкова живота је најозбиљнија претња глобалној заједници према "Извештају о ризицима" Светског економског форума за 2023. годину. Цене хране расту, чиме се повећава ризик од несташице и подижу друштвене тензије. Такође, овим се оптерећују и буџети влада које се боре са растућим рачунима за увоз хране и смањеним капацитетом за финансирање додатне социјалне заштите за најугроженије.

Наравно, проблему је допринео и рат у Украјини, који је подигао цену житарица и других основних намирница на рекордне нивое. Повећање каматних стопа ублажило је притиске на цене, али посматрачи кажу да би временске прилике, ратни и материјални трошкови могли да одрже цене хране повишене дуже него што је раније предвиђено.

Kриза је довела до штрајкова и уличних протеста у многим европским земљама. У Великој Британији радници у јавном сектору имају несугласице са Владом када су у питању плате и услови рада, док је хиљаде људи изашло на улице Лисабона како би протестовали због високих цена трошкова живота.

У Португалу су у 2022. години цене некретнина порасле 18,7 одсто, највише у последње три деценије. Ниске плате и високе кирије чине Лисабон трећим најмање погодним градом за живот на свету, показује студија једне брокерске куће, а стопа инфлације од 8,3 одсто додатно отежава живот.

Европска комисија објавила је недавно своју зимску економску прогнозу за 2023. годину, а како је саопштио европски комесар за економију Паоло Ђентилони, ЕУ ће, како тренутно стоје ствари, избећи рецесију. Kомисија је, међутим, упозорила да ће високе цене наставити да коче економије земаља чланица у наредним месецима, а стручњаци наводе и да позитивније прогнозе не значе да би Европска централна банка могла да стабилизује каматне стопе.

Прогнозе су да ће ЕУ забележити раст од 0,8 одсто, чиме је Европа "за длаку" избегла рецесију, а у извештају се напомиње да је врхунац инфлације већ пређен због тога што цене природног гаса падају са достигнутих максимума. Европска еконимија је, како је рекао Ђентилони, показала изузетну снагу у претходној години и ситуација би требало да буде боља од очекиване. Боље од очекиваног, међутим, не значи добро.

- Изгледи и предвиђања зависе од политике. Отпорност и прилагодљивост европских домаћинстава и корпорација на економску кризу играли су важну улогу. Боља слика је такође и због заједничког одговора на шокове које доживљава економија од 2020. Ипак, Европљани су и даље у тешком периоду - каже Ђентилони.