После великог успеха романа „Српско срце Јоханово“, Веселина Џелетовића, који се бави трагичним догађајима на Косову и Метохији, трговином људским органима и злогласном „жутом кућом“, из пера истог аутора недавно је обjављен нови роман - „Последњи српски витез“. Књига говори о Србину Милошу Ћирковићу, који је 1999. године одбио да напусти своје село Бело Поље код Пећи и остао сам да брани вековно огњиште и куле Ћирковића.
И нова Џелетовићева књига је, као и претходне, објављена у издању Удружења писаца „Поета“, а аутор ју је посветио Милошу Ћирковићу и великодостојницима Српске православне цркве, свештенству, монасима и монахињама, херојима одбране Kосова и Метохије у време окупације и терора.
Веселин Џелетовић (1962) је рођен и одрастао у Приштини. Са родитељима и сестром се преселио у Београд када му је било дванаест година. Сваке године је одлазио на Косово, посебно у село Суви До, које сматра завичајем, а како сам каже, успомене и завичај не може нико да вам одузме. Џелетовић је члан Удружења књижевника Србије и IFJ-а, председник Удружења писаца „Поета“ и виши стручни сарадник Српске краљевске академије научника и уметника. Добитник је бројних повеља и признања за књижевно стваралаштво.
У свом новом роману Џелетовић је овековечио отпор шумара из околине Пећи албанским терористима, када се војска Југославије после потписаног Kумановског споразума повукла са Kосова и Метохије, 15. јуна 1999. године. Милош Ћирковић, који је тада имао само 38 година, одбио је да напусти вековно огњиште. Испратио је браћу са породицама, који су се упутили у централни део Србије, а својим родитељима, који су га молили да пође са њима, само је мирно рекао: - Ви идите! Ја остајем!
Данима је Ћирковић одолевао терористима ОВK, пружао је отпор до краја јуна, био неухватљив, јер је терен добро познавао. У неравноправној борби која је трајала више недеља, овај последњи српски Обилић наводно је погинуо 20. јуна, у борби са албанским терористима, али о његовој судбини нема званичних података.
Било је планирано да књига буде представњена на овогодишњем Сајму књига у Београду, али је он због пандемије вируса корона отказан, па је Џелетовић одлучио да свој најновији роман "Последњи српски витез" представи прво у кругу породице јунака Милоша Ћирковића, која данас живи у Краљеву.
- Поносан сам на роман "Последњи српски витез" и срећан што је породица Милоша Ћирковића задовољна књигом. То је за мене најважније - рекао је Веселин Џелетовић.
Искористили смо прилику да са аутором поразговарамо и о томе како тече пројекат екранизације књиге „Српско срце Јоханово“, која је до сада доживела више од 15 издања и објављена у преводу на бројне светских језика. Ускоро ће ова потресна прича, настала по истинитом догађају, бити преточена у филм у режији америчког сценаристе и редитеља Пола Кампфа, уз подршку Филмског центра Србије. Филм ће носити наслов „Жетва“ и говориће о „жутој кући” и илегалној трговини органима током 1998. и 1999. године на Косову и Метохији.
- Редитељ нашег будућег филма, Пол Кампф, ми је рекао да је веома интересантно то што је прво настала поема, па роман, а сада и филм. Сада већ далеке 2004. године упознао сам Немца који носи срце једног Србина, разговарао са њим и та прича је у мени произвела велику бол. Поему сам написао за два сата, 5 страница А4 формата, а ја ни сада не знам засигурно како? Немац Јохан, који је носио пресађено срце Србина са Косова, дошао је касније у село да потражи и усвоји дечака, који је остао и без оца и без мајке. Тако смо и сазнали за ову причу. Срели смо се у једном селу на Косову и Јохан ми је причао да, када је пред кућом просто стезао бодљикову жицу ограде око те сеоске куће, и када му је дечак пришао, шавови од операције хтели су да попуцају. Да ли се радило о аутосугестији, или божјој промисли, он ни сам није знао, али је емоција била невероватна. Две строфе сам додао мојој поеми 2007. године, када је Немац Јохан усвојио дечака и прешао у православље.
Џелетовић нам је објаснио да је до филма је дошло када се пре пар година појавио „Бандур филм“ и Драган Ивановић, који је рекао: „Верујем да ћемо ово снимити, нема чуда ако вере нема!“
Аутор је желео да прича иде у изворном облику, што је ова продуцентска кућа једина прихватила, док су неки други желели да причу мало измене. За филм су пристигла средства од Филмског центра Србије, која, објашњава Џелетовић, нису довољна, јер је реч о великој интернационалној причи и ради се о огромном буџету. Филм ће се снимати на више локација: у Немачкој, Италији, Грчкој и наравно у Србији, у Новом Пазару, Београду и другим местима.
- Све што смо до сада урадили је на светском нивоу, имамо већ потврђено учешће два оскаровца. Екипу, која ће филм радити филм, поред редитеља и сценаристе Пола Кампфа, за сада чине велика глумачка имена: Харви Кајтел, Маја Моргенштерн, ту је наш Милош Биковић. Костим ће радити оскаровка, наша Бојана Никитовић, а ту је и Скот Андерсон, који је добио оскара за специјалне ефекте.То је оно што је за сада потврђено, али нама предстоје кастинзи, чим то ситуацији дозволи. Сада нас је корона мало успорила, али паралелно радимо и на прикупљању средстава. Надамо се да ћемо на пролеће кренути са снимањем, а на јесен 2021. године већ моћи да гледамо премијеру овог филма – рекао је за наш лист Веселин Џелетовић.
Наш саговорник је већ дуги низ година председник Удружења писаца „Поета“, а недавно је основао и продукцијску кућу „Поета филм“.
- Окупљамо писце не само са наше општине Чукарица, или Београда, већ и шире. Имамо подружнице у Аустралији, издајемо бројне књиге, организјемо промоције и књижевне вечери, а ја сам члан бројних удружења новинара и писаца. „Поета филм“ је основан 2018.године са циљем да помогне реализацију и снимање филма по роману „Српско срце Јоханово“, а касније желимо да радимо и друге филмове са српском тематиком - каже Џелетовић.