Поводом учесталих расправа о саставу, активностима и надлежностима Српске академије наука и уметности, треба подсетити да у овом тренутку САНУ има 96 редовних, 31 дописног и 11 чланова ван радног састава. Најмлађи академик има 49 година, а најстарији 96. Просечна старост свих чланова академије је 73 године, а једна четвртина чланова је млађа од 65 година.
Историја САНУ почиње 7. новембра 1841, када је основано Друштво српске словесности (ДСС). Друштво је суспендовано јануара 1864, а његов рад је настављен 29. јуна исте године оснивањем Српског ученог друштва (СУД). Чланови се нису слагали са његовим основним задатком – либерали су веровали да је просвећивање народа њихов основни задатак, док су конзервативци прокламовали научни рад.
Будући да су разлике биле непомирљиве, основана је 1886. Српска краљевска академија (СКА), а СУД је постојао све до 1892, када се спојило са академијом. СКА се састојала од четири стручне академије – академије уметности, академије природних наука, академије друштвених наука и академије филозофских наука. После Другог светског рата званичан назив академије промењен је у Српска академија наука, а од 1960. године у Српска академија наука и уметности (САНУ).
Поделу на стручне академије заменила је подела на одељења, којих данас има осам: Одељење за математику, физику и геонауке, Одељење хемијских и биолошких наука, Одељење техничких наука, Одељење медицинских наука, Одељење језика и књижевности, Одељење друштвених наука, Одељење историјских наука и Одељење уметности.
Делатност САНУ обавља се у њеном седишту у Београду, у огранцима САНУ у Новом Саду и Нишу, у јединицама САНУ ван њеног седишта (у Сремским Карловцима) и у Центру за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу. Органи управљања академије су Скупштина, Председништво, Извршни одбор и председник.
У историји дугој 180 година укупан број чланова академије (редовних, дописних, почасних, иностраних и чланова ван радног састава) износи 1.481, а од тог броја чланица је било 47. У овом тренутку САНУ има 96 редовних, 31 дописног и 11 чланова ван радног састава, од чега међу редовним има 10 припадница лепшег пола, међу дописним четири, а међу онима ван радног састава два.
Када је реч о појединачним одељењима ситуација је следећа: Одељење за математику, физику и геонауке – 17 редовних, пет дописних, један ван радног састава; Одељење хемијских и биолошких наука – 14 редовних, четири дописна, пет ван радног састава; Одељење техничких наука – девет редовних, три дописна; Одељење медицинских наука – 20 редовних, четири дописна, три ван радног састава; Одељење језика и књижевности – 14 редовних, четири дописна, један ван радног састава; Одељење друштвених наука – пет редовних, два дописна; Одељење историјских наука – девет редовних, пет дописних, један ван радног састава; Одељење уметности – осам редовних, четири дописна.
Најмлађи академик има 49 година, а најстарији 96. Просечна старост свих чланова академије је 73 године, а једна четвртина чланова је млађа од 65 година. Од 2000. до 2018. организовано је седам изборних турнуса, просечно је по циклусу примано 17 нових академика (односно дописних чланова). Тачније, 2000, 2006. и 2012. по 13, 2015. и 2018. изабрано их је по 14, 2009. тај број је износио 20, а највише је примљено 2003 – 29.