"У Италији и Словачкој раде се докторски радови на мојој поезији, што је у Србији незамисливо”, каже познати песник, ових дана овенчан наградама „Нови Сад” и „Сенека” из Италије.
Две значајне међународне награде за поезију – једну из Новог Сада, другу из Италије – добио је истакнути српски песник Драган Јовановић Данилов. На 17. Међународном новосадском књижевном фестивалу припала му је награда за поезију „Нови Сад” (биће му уручена 7. септембра), а у Италији Данилов је награђен признањем „Premio Accademico Internazionale di Letteratura Contemporanea L.A.Seneca” (уручење је 15. октобра у замку „Normanno-Svevo di Sannicandro di Bari”).
Задовољство не крије овај наш изузетни књижевни стваралац, рођен 1960. у Пожеги, где и живи, добитник најзначајнијих националних награда за поезију (па и најугледније „Васко Попа”), као и међународних („Pro creation”, „Златна медаља Туниса за поезију” и „Велика базјашка повеља”). Објавио је 19 збирки песама, пет романа, три књиге аутопоетичких есеја, а његова поезија изазвала је критичку рецепцију на италијанском, француском, енглеском, бугарском, румунском, словачком и македонском језику. Заступљен је у великом броју антологија објављених у иностранству, у Француској је одржао двадесетак самосталних књижевних вечери и читања поезије...
– Међународна награда за поезију „Нови Сад” је до сада највеће признање које сам добио за своје песничко бављење. Читав живот сам писао и борио се за своје песме. Лепо је кад вам овде у Србији без трунке колегијалне зависти доделе једну овако угледну награду коју су пре мене добили европски песници високог формата. На другим језицима имам 20 објављених песничких књига о којима је доста писано у иностраним књижевним часописима. У Италији и Словачкој раде се докторски радови на мојој поезији, што је у Србији незамисливо – наводи Данилов, уверен да српски песник може да буде познат и препознат и ван Србије:
– Преводиоци су добри анђели који омогућују да се чује ехо нашег гласа. Поезија је интеграциона и интернационална по природи ствари, а ја је сагледавам у контексту ширем од националног, затвореног и скученог круга. Само онај песник који поштује код духовне особености тла са кога потиче, али онај песник који није ускогруд, скупљен и стегнут у свој грудни кош, може да се целим својим бићем отвори према свету. Стицајем геополитичких и културних околности моје присуство као песника долазило је у налетима и таласима. Оно, дакле, није спектакуларно, али није ни безначајно када имамо у виду да се о поезији данас и у великим и претовареним културама мало пише.
Угледну међународну награду „Нови Сад”, коју је жири Међународног новосадског књижевног фестивала за 2022. годину управо доделио Данилову, у минулих 16 година су добијали Кристоф Мекел (Немачка), Жан Пјер Фај (Француска), Бен Окри (Нигерија), Шон О’Брајен (Енглеска), Љубомир Левчев (Бугарска), Катарин Шмид (Немачка), Кшиштоф Карасек (Пољска), Мирча Картареску (Румунија), Гиј Гофет (Француска), Антонио Делторо (Мексико), Хосе Анхел Сиљеруело (Шпаније),Томас Боберг (Данска), Јохан Јонсон (Шведска), Ендре Скáроши (Мађарска), Марио Мартин (Шпанија) и Каталин Ладик (Србија, Мађарска).