Упркос пандемији вируса корона и чињеници да је цела Европа затворила границе, чак 2.500 радника из Србије је ове године пронашло посао у иностранству, преко званичниих канала.
Како се истиче на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, од јануара до новембра је посредством лиценцираних агенција за запошљавање, на рад у иностранство отишло око хиљаду српских држављана, док се посредством Националне службе за запошљавање око 1.500 Срба запослило у Европи.
То јесте мање него претходних година, када је само преко лиценцираних агенција у иностранство одлазило око 6.500 радника из Србије, али је број од 2.500 људи који су отишли на рад у Европу значајан. У ресорном министарству истичу да не постоје званичне статистике, ни релевантни подаци о томе колико Срба одлази на рад у иностранство, као ни подаци о њиховом полу, стручности и годинама старости.
– Европа је затворила границе за туристе, али не и за раднике. Међутим, због пандемије, велики број немачких послодаваца је одустао од доласка у Србију и нових уговора. Медицински радници који су ове године отишли на рад у Немачку заправо су они који су 2019. године потписали уговор о запошљавању са немачким послодавцем. Наиме, требало би рећи да је за рад у Немачкој на пословима за које ми посредујемо потребан одређени ниво знања немачког језика, а већина кандидата нема тај ниво и потребно ом је време да га науче. Осим тога, добијање радне дозволе и комплетирање целокупне администрације је процес који траје – ако желите да имате гаранције да ће ваш одлазак и боравак бити безбедан. Ми смо у свим клиничким центрима држали трибине посвећене безбедном одласку и иностранство, јер је то приоритет када размишљате о одласку – објашњава Јован Стојановић, председник агенције за посредовање при запошљавање и иностранству и један од оснивача Удружења агенција за запошљавање ЗИП, које је урадило предлог закона о агенцијском запошљавању.
Представник агенције „Новотекменпауер” Иван Милановић каже да су због пандемије ковида 19, ове године наши грађевински радници углавном одлазили на рад у Хрватску:
– Радна дозвола добија се на период од годину дана, а посла у грађевинарству има доста, од Загреба до Далмације. У зависности од типа посла, дневница је шест евра по сату, што је 50 одсто више у односу на Србију. За посао у другим земљама Европске уније неопходно је да кандидат има пасош неке европске земље – истиче овај саговорник београдске "Политике".
У Националној служби за запошљавање сазнајемо да су у периоду од 1. јануара до 31. октобра, поступајући по захтевима односно пријавама послодаваца регистрованих у иностранству, спровели више поступака посредовања у запошљавању наших држављана. Када је реч о земљама запослења, НСЗ је ове године посредовао у запошљавању наших држављана у две државе – Немачкој и Словенији.
– У складу са Споразумом о посредовању и привременом запошљавању радника држављана Србије у Немачкој, НСЗ је спровео поступке посредовања утврђене споразумом у фебруару за медицинске раднике са средњом стручном спремом, а на тај конкурс се пријавила 41 особа. Након тога, НСЗ је обуставио даље поступање по овом споразуму. На основу поступака спроведених у претходној години, организованим у оквиру пројекта „Triple Win”, који су заједно спроводиле Национална служба за запошљавање, Немачка организацијa за међународну сарадњу ГИЗ и Централа за рад и посредовање са странцима Немачке савезне агенције за рад, у Немачкој је, закључно са 31. октобром, запослено укупно 74 држављана наше земље – истичу у Националној служби за запошљавање.
У складу са другим делом Споразума о посредовању и привременом запошљавању држављана Србије у Немачкој, који је подразумевао могућност да Национална служба за запошљавање за домаће држављане који су без њеног посредовања пронашли послодавце у Немачкој, посредује у прибављању сагласности за рад у овој земљи, током ове године је 86 држављанa Србије, који су потписали уговоре о раду са немачким послодавцима, добило сагласност за рад на пословима здравствене неге за потребе познатог послодавца у Немачкој.
– Поступајући по споразуму закљученом између Владе Србије и Владе Словеније о запошљавању држављана Србије у Словенији, НСЗ је у периоду од 1. јануара до 31. октобра, преко словеначког завода за запошљавање, примио укупно 2.200 захтева словеначких послодаваца за посредовањем у запошљавању наших држављана у тој држави. Од тог броја, 1.296 особа је потписало уговор о раду – закључују у Националној служби за запошљавање.