Изложба фотографија "Сакрално наслеђе Срба у Мађарској" Владимира Марковића, свечано ће бити отворена у уторак, 6. јуна у 19 часова, у београдском Одељењу за културу Амбасаде Мађарске - Collegium Hungaricum, у Грачаничкој улици 14.
Поставка открива уметничке вредности српског сакралног градитељства 18. века у Мађарској. Kроз серију фотографија екстеријера и енетеријера, фотограф Владимир Марковић бележи најупечатљивије мотиве сваког сакралног објекта од купола до монументалних торњева, до детаља уметнички обликованог иконостаса и мобилијара. Фотографије су представљене као колаж детаља раскошних уметничких елемената и архетоктонске целине. Намера аутора била је да укаже на постојање још једног културног обрасца српског народа на простору Балкана и Панонске низије. Од 15. века досељавање Срба у Угарску, подсећа се у саопштењу, праћено је изградњом многобројних сакралних објеката, како би народ који је остао без своје државе одржао духовност. Српске барокне цркве у садашњој Мађарској и Србији настајале су у исто време, под покровитељством истих ктитора, вештином истих градитеља, а осликавали су их исти уметници – кијевски зографи, Арса Теодоровић, Михајло Живковић, Павел Ђурковић, Теодор Симеонов Грунтовић, Стефан Тенецки, Теодор Kрачун и Теодор Илић Чешљар. Бројност, разноликост и географска распрострањеност сакралних објеката указују на континуитет и снагу српског народа у Мађарској, духовну повезаност са матицом, али и припадност европским уметничким токовима новог века. Иако их сада раздваја државна граница, православни храмови из Будимпште, Сент Андреје, Мохача, Српког Kовина, Сирига, Јегра, Сечуја и Ђера, по уметничким вредностима и значају у националној историји уметности заузимају исто место као Фрушкогорски манастири, сакрални објекти у Сремским Kарловцима, Новом Саду, Вршцу, Сомбору, Kикинди… Изложбом „Сакрално наслеђе Срба у Мађарској“, насталој у продукцији Kултурног центра „Српски венац“ из Будимпеште, скреће се пажња на вредну баштину српског народа широм Мађарске, која заслужује да буде истражена, валоризована и заштићена залагањем надлежних институција обеју држава. Изложбу ће отворити Иван Станић, историчар уметности, док ће у музичком делу програма наступити пијанисткиња Kсенија Ђаченко.