Вишегодишње најаве измене концепта обавезног завршног испита за крај основног образовања коначно се спроводе у дело − мења се мала матура. Предлози измена најважнијег испита за крај основног образовања више нису само на нивоу усмено исказаних идеја, написани су и тренутно их по хитном поступку разматра Национални просветни савет (НПС).
На основу увида појединих медија у званични документ којим су дефинисане предложене измене – осмаци ће почевши од наредне школске године полагати другачији завршни испит. И даље ће решавати три различита теста у три дана, али трећи тест више неће бити комбиновани. Уместо комбинације 20 задатака из биологије, историје, географије, физике и хемије, мали матуранти ће решавати испитна питања из једног од тих пет предмета.
Школским календаром већ је прецизирано да ће осмаци у наступајућој 2022/23. школској години полагати малу матуру 21, 22. и 23. јуна. Најкасније до 30. септембра сви ученици осмог разреда треба да се изјасне из ког од пет понуђених предмета су изабрали да полажу трећи тест на незаобилазној провери знања за крај основног образовања, предвиђено је официјалним Предлогом измене правилника о програму завршног испита у основном образовању и васпитању. Тај предлог је, у складу с надлежностима, урадио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ). Доставио га је надлежнима прошле седмице и то као одговор на захтев ресорног Министарства просвете, науке и технолошког развоја да се формулише предлог ревизије завршног испита кроз измену комбинованог теста, који је ЗВКОВ-у стигао почетком августа.
Дакле, мање од месец дана пред почетак нове школске године дефинисане су и по убрзаној процедури у систем хитају измене матурског испита за осмаке, да би се, како намеравају креатори образовних политика, нова правила примењивала од септембра у наступајућој школској години, али и убудуће. Нема сумње да би осмаци на почетку школске године морали да знају шта их чека на крају − како ће изгледати једина и најважнија провера знања генерације на националном нивоу која је услов за добијање сведочанства о стеченом основном образовању и упис у средње школе.
„Ученици који заврше осми разред у школској 2023/24. години, као и наредне генерације ученика осмог разреда, полажу завршни испит решавањем задатака у оквиру три теста: из предмета српски језик и књижевност, односно матерњи језик и књижевност, из предмета математика и из једног од пет предмета које ученик изабере са листе наставних премета из природних и друштвених наука: биологија, географија, историја, физика и хемија”, дефинисао је ЗВКОВ.
Према томе, кључне предвиђене измене односе се на трећи матурски тест, док први и други тест остају, као и до сада – српски (матерњи) језик и математика. И однос бодова који се могу завредети на малој матури и на основу успеха из претходног школовања, остаје непромењен. Највише се може освојити 40 поена на завршном испиту, док максимално 60 могу понети из осмолетке. Међутим, мења се број бодова које ученици могу освојити на матурским тестовима појединачно. До сада су могли да остваре више бодова на трећем тесту, него на прва два.
Комбиновани тест решен без грешке доносио је ђацима највише 14 поена, а за беспрекорно урађен српски (матерњи) језик и математику ученицима је следовало по максималних 13 бодова. По новим правилима, на трећем тесту из изабраног предмета максималан број поена које ће ученици моћи да остваре за два је мањи него из српског (матерњег) језика и математике. „Ученик може да оствари највише по 14 поена на тесту из српског, односно матерњег језика, 14 бодова на тесту из математике и 12 бодова на трећем тесту”, како су редефинисали зналци из ЗВКОВ-а.
Ове планиране измене концепта мале матуре наведене су у документу који потписује Бранислав Ранђеловић, директор ЗВКОВ-а, а који је ресорно министарство проследило Националном просветном савету, уз молбу да их ово најстручније саветодавно тело, које ипак нема моћ одлучивања, стави на дневни ред своје прве наредне седнице и у што краћем року достави своје мишљење ресорном министарству. Ова сазнања „Политике” потврдио је за наш лист Радивоје Стојковић, председник НПС-а.
− Материјал нам је достављен и моментално прослеђен свим члановима НПС-а и тренутно се разматра. Потребно нам је бар две седмице да размотримо предложене измене и то радимо по хитној процедури, да би НПС могао да донесе мишљење већ на наредној седници коју планирамо почетком септембра − објаснио је Стојковић.
Прва два дана септембра, четвртак и петак следеће седмице, биће и прва два наставна дана у новој школској години, а НПС ће, очекује Стојковић, заседати већ у другој седмици септембра. Чињеница је да није неопходно позитивно мишљење НПС-а да се план ресорног министарства о предстојећим изменама концепта мале матуре хитро спроведе у дело.
Својеврсна увертира у овакав расплет вишегодишњег истицања потребе да се измени завршни испит, сад је сасвим јасно, било је изненадно годишње тестирање ученика четвртог и седмог разреда, реализовано средином јуна ове године. Тада су седмаци први пут уочи тог пробног испита на републичком нивоу изабрали који ће тест да решавају од пет понуђених из: историје, географије, биологије, физике и хемије. Тада седмаци, од септембра биће осмаци, а сврха неуобичајене провере знања коју су прошли на крају седмог разреда, како су тада објаснили надлежни, била је да „ученици стекну увид у знање изабраног предмета, али и у структуру могућег будућег трећег теста за завршни испит на крају осмог разреда.”