У априлу 2023. две земље ЕУ имале су већу међугодишњу инфлацију од Србије, Летонија (15 одсто) и Мађарска (24,5 одсто), а у мају само Мађарска (21,9 одсто).
У последња четири месеца, међу којима је и мај, када је индустријска производња у Србији порасла 1,5 одсто, њеном укупном годишњем расту допринела је искључиво производња електричне енергије, али је тај подстицај исцрпљен – наведено је у најновијем, јулском броју месечника Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Динамика спољнотрговинске размене је, како је наведено, опала с тим што, за разлику од извоза који и даље расте, увоз опада што се повољно одражава на сужавање дефицита. Мањи увоз енергије имао је највећи утицај на пад укупног робног увоза.
Дефицит текућег рачуна платног биланса у периоду јануар-април је незнатан, свега 20,5 милиона евра и за 99 одсто је мањи у односу на исти период претходне године.
Инфлација је у мају 2023. у Србији повећана на месечном, а смањена на међугодишњем нивоу. У априлу и мају 2023. регистрована је месечна инфлација од 0,7 одсто и 0,9 одсто, те међугодишња инфлација од 15,1 одсто и 14,8 одсто. У мају ове године настављено је успоравање међугодишње инфлације које је отпочело тек претходног месеца. Месечна инфлација у мају повећана је искључиво под дејством привремених фактора.
Међугодишња инфлација је била већа у Србији него у ЕУ и у априлу и у мају, а мања у Србији него у две земље ЕУ где је била највећа. Она је износила 14,8 одсто у априлу и 14,5 одсто у мају у Србији, а 8,1 одсто у априлу и 7,1 одсто у мају у ЕУ.
У априлу 2023. две земље ЕУ имале су већу међугодишњу инфлацију од Србије, Летонија (15 одсто) и Мађарска (24,5 одсто), а у мају само Мађарска (21,9 одсто).