"Сада су у свим крајевима Србије мањи токови готово пресахли, угрожени су. А то су притоке већих река, језера, па су и већи токови угрожени. Пада и ниво подземних вода. А тек смо на почетку августа. Где је септембар, па и октобар", пита се Горан Пузовић, генерални директор ЈП „Србијаводе”.
Живи смо сведоци климатских промена, времена у којем су сушни периоди веома дуги, врели, а онда за 12 сати падне кише колики је некада био месечни просек. Земља није у стању да упије ту количину падавина и бујичне поплаве су честе. Пресахла корита потока одједном су препуна воде, поплавни талас носи све пред собом. Последице су некада и веома тешке, људи остају без кућа, усева, њива. И урбане поплаве су постале честе. Толику воду, која се сручи с неба за неколико сати, не могу да приме ни кишне канализације по градовима, па се улице претварају у потоке, бујице. Подруми кућа се напуне.
– Сада су у свим крајевима Србије мањи токови готово пресахли, угрожени су. А то су притоке већих река, језера, па су и већи токови угрожени. Али то није само наш проблем. Чак је и река По у Италији пресушила. Имамо једну веома сушну годину иза себе. Пада и ниво подземних вода. А тек смо на почетку августа. Где је септембар, па и октобар – пита се Горан Пузовић, генерални директор ЈП „Србијаводе”.
Сува испуцала земља, када се сручи пљусак, није у стању да „попије” толику количину воде за тако кратко време. Земља се натопи површински и тло се, зависно од састава раслојава, услед чега је чешћа и појава клизишта. Немамо довољно дрвећа и шума које нам служе и као „сунђери” који задржавају воду, учвршћују својим корењем тло, а уз то су и шумски пожари све учесталији. Ипак, најважнија за наш опстанак јесте вода за пиће. А наш народ, када је добио водовод, масовно је затрпавао бунаре, претварао их у септичке јаме, загадио ту воду. Зато су „Србијаводе” преузеле прошле године на себе завршетак два капитална објекта – вештачка језера, брану „Ариље – Сврачково” и водопривредни систем „Селова” код Куршумлије.
– Ови капитални објекти би требало да се заврше за три-четири године. „Сврачково” на Рзаву треба да реши проблем пијаће воде за грађане Чачка, Горњег Милановца, Лучана, Ариља и Пожеге, па вероватно и Кнића. То је око 500.000 људи. А, само се сетите да је тај крај имао рестрикције воде од 1. августа до половине октобра. Темпо радова сада је добар и планови се поштују. Активиран је и пројекат „Селова”, који обухвата 15 одсто слива Топлице и који такође треба да обезбеди питку воду за око пола милиона људи, од Куршумлије, Блаца, Прокупља, Житорађе, Мерошине па и Ниша. То је залог за будућност. И баш та брана треба да буде прва „зелена” акумулација, да се елиминишу сви загађивачи па и септичке јаме. Техничка документација се припрема, као и експропријација, а следи и измештање регионалног пута – каже Горан Пузовић.
Ове акумулације, уз бригу о водотоковима, служе као заштита од поплава, вода се акумулира када су кише јаке, то су резервоари пијаће воде током целе године па и у сушним данима, а о биолошком опстанку река се води посебна брига. Тако је и живот у Рзаву прошле године чуван, али су рестрикције за чачански крај биле неминовност. Ићи до подземних вода и црпити их, како неки предлажу, грех је, тврди први човек „Србијавода”. То је можда јефтинији начин да се дође до питке воде, али то се чува за друга поколења. Али, кад човек утоли жеђ, треба нешто и да поједе да би опстао, а без воде нема ни хлебног жита, воћа, поврћа...
– Реализујемо три велика пројекта за наводњавање. Први је у Панчевачком риту, где се модернизује мрежа на површини од 10.000 хектара. Ради се и на сређивању језера Парменац, оног на којем путници ка Златибору најчешће одмарају, које је зарасло, а одакле се наводњава 380 хектара, а ту је и село Миоковци, одакле ће се наводњавати још 600 хектара. И Шумадинци треба да добију модеран систем за наводњавање изнад села Винча и Пласковац. Ту се преграђује Јасеница, па вода испумпава на два највиша брда, одакле ће се наводњавати око 300 хектара воћњака и винограда. Расписује се јавни позив за систем наводњавања Ресавске долине, где могућност изградње заливних система треба да се омогући на 1.100 хектара, а у припреми је и градња система за Неготинску низију. Ово су и делови два велика пројекта „Отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији – фаза 1” и развој наводњавања у пољопривреди Србије – каже за „Политику” Горан Пузовић, генерални директор ЈП „Србијаводе”.
Чачани и становници околних места, све до Горњег Милановца, сигурно памте прошлу годину коју су провели уз рестрикције воде дуге два и по месеца. Од 1. августа све до 12. октобра из славина је само повремено ишла вода. А дани врели, слично као сада. И опет, пред крај јула, том делу западне Србије прети иста мука. Рзавом сада протиче 1.900 литара воде и проток се смањује. Када падне на 1.400 литара у секунди, следе нове рестрикције. Због тога је градња бране „Сврачково” веома битна за становнике овог дела Србије.
– Радимо на побијању шипова дугих од 25 до 30 метара, пречника метар и по, како би обезбедили излазни део опточног тунела у који треба да се скрене река. Ако се то заврши ове године, следеће може да почне насипање бране. Посао сада иде доста добро, на градилишту је седамдесетак радника. Следећа фаза градње би требало да иде доста брже и за неколико година би могли да се заврше радови – каже Зоран Бараћ, директор ЈП „Рзав Ариље”.
Када се заврши овај посао, почиње насипање бране, за шта је већ спремно 600.000 кубика материјала. Вода би ову акумулацију пунила, истиче овај инжињер, зими и с пролећа, када је има превише на 420 квадратних километара од Златибора, Кокиног Брода... Тиме се решава и проблем бујица, а лети проблем жеђи за 250.000 становника овог подручја.
О еколошком аспекту овог пројекта Бараћ каже да је довољно сетити се прошлогодишње суше. Да би опстао живи свет у току Рзава, није могло да се захвата више воде, поштован је такозвани еколошки минимум, па су рестрикције биле неминовне. Када акумулација буде пуна, тај проблем ће нестати.