"Невероватно је, али десетинама година нисмо регулисали одређене области, а ако хоћемо да идемо ка модернизацији и великим пројектима и ускладимо корак са Европом и светом, онда морамо да имамо законе да бисмо нешто унапредили", рекла је министарка Маја Гојковић на конференцији за медије поводом првих 100 дана рада Министарства културе у новој влади.
У ових првих сто дана, без обзира на то што смо имали кратко време да предложимо буџет за културу за 2021. годину, успели да повећамо његов износ са оних 0,78 одсто, које су сви критиковали, на овогодишњих 0, 97 одсто, у односу на укупан буџет, а заједно са информисањем то износи 1, 10 одсто, истакла је између осталог, на онлајн конференцији за новинаре Маја Гојковић, министарка културе и информисања и потпредседница владе, поводом сто дана рада Министарства културе и информисања у новој влади.
У присуству Данијеле Ванушић, помоћнице министра за културно наслеђе и дигитализацију, и Радована Јокића, помоћника министра за савремено стваралаштво, министарка Гојковић је потом додала: – Кад је реч о законима, невероватно је, али десетинама година нисмо регулисали одређене области, а ако хоћемо да идемо ка модернизацији и великим пројектима и ускладимо корак са Европом и светом, онда морамо да имамо законе да бисмо нешто унапредили. Завршили смо јавну расправу о Закону о музејској делатности, никада га нисмо имали, већ је од 1994. године важио закон, који се односио на културна добра, али не и на музејску делатност. И убеђена сам да ћемо у марту изаћи са предлогом закона о музејској делатности пред скупштину. Урадили смо и Нацрт закона о инспекцији у култури, то је нешто што ћемо први пут имати у овој области, а потребно је у ситуацији када видите да се мали број културних установа и људи који се баве културом обазиру на одлуке Министарства културе и владе и да зато штошта не функционише. Кренули смо и у јавну расправу о измени допуна Закона о култури. Волела бих да после десет округлих столова и трибина које ћемо одржати широм Србије добијемо ширу слику да ли треба ићи на измене и допуне или Закон о култури не може да заживи овакав какав јесте и можда ћемо морати да кренемо и у писање новог предлога.
О другим приоритетима, у 20 тачака, у оквиру стратегије у култури коју је донело Министарство културе Маја Гојковић наводи следеће:
– Радимо на томе да дође до суштинске децентрализације у култури, нису само Београд и Нови Сад градови у којима се живи за културу и прича о њој, пре свега кроз наш конкурс „Градови у фокусу” за који смо определили три пута више средстава него прошле године, око 350 милиона динара. Покушаћемо да инфраструктурно урадимо да сваки град или општина у нашој држави добије просторе у којима ће моћи да задовољи културне потребе својих грађана. Увели смо нови конкурс на ком ће учествовати сви градови осим Београда и Новог Сада. Крајем године бисмо добили изабрани град, а идуће године бисмо уложили у то место знатна средства за изградњу објеката културе.
У свом излагању министарка је пажњу посветила филму: – Подигли смо износе намењене развоју филма у Србији, ту се показала она мера која је донета 2014. у Влади РС, а реч је о чувеним подстицајима за развој филма у Србији који је био прво предвиђен за стране инвеститоре, а сада су изједначени и домаћи. Србија је постала држава у којој се непрестано снимају филмови и серије и не можемо да нађемо слободне екипе за нове пројекте. Треба да размишљамо о томе да филм поново постане бренд Србије и ове године је издвојено милијарду и сто милиона динара за снимање филмова и серија и за то ће бити надлежан Филмски центар Србије. А Министарство културе и информисања од ове године први пут добија 700 милиона динара за подстицаје за снимање филмова и серија у РС, а то значи повраћај средстава које сте уложили за снимање у нашој држави. Наредних неколико година треба размишљати како да финансијски подстакнемо фирме и физичка лица да што више улажу у различите облике културе. Мислим да смо једна до ретких земаља у Европи која нема регулисане прописе подстицаја за људе да учествују у улагања у културу. Приступили смо решавању проблема статуса самосталних уметника, биће велика ствар ако успемо ускоро да изађемо са решењем статуса самосталних уметника, да обавежемо локалне самоуправе да им редовно уплаћују доприносе. Како сазнајемо потписани су споразуми да се започну велики инфраструктурни пројекти у области културе – то су свакако добијање први пут Музеја историје Србије, који ће се односити на средњовековну Србију, у згради бивше Железничке станице иза Савског трга, али и премештање Музеја Николе Тесле у нову зграду Термоелектране „Снага и светлост” на Дорћолу. На питање новинара о статусу Коларца, Маја Гојковић је одговорила: – Важно је да смо помогли Коларцу у децембру када је заиста претила катастрофа за ову важну институцију, која покушава да ради у Србији у тешким временима за задужбине и за сличне облике заоставштине које су некада наши славни преци са другом идејом имали. Ето пандемија је показала да би држава требало да интервенише у случајевима када су у питању установе од изузетног националног значаја као Коларац. Неколико састанака смо имали, интервенисали смо са 30 милиона динара како би и њима и нама дали простора да озбиљније приступимо питању суфинансирања. Ми не смемо комплетно да их финансирамо јер ће они изгубити статус задужбине и тиме бисмо дезавуисали било коју намеру у будућности да неко направи задужбину иза себе. Заједнички тражимо модел... Неколико модела је ту разматрано, највише се причало да Коларац постане установа од посебног културног националног значаја, али је бивши министар избрисао ту категорију у Закону о култури, а с друге стране то би отворило нови проблем финансирања, односно статуса. Са Коларцем тражимо најбољи модел и претпостављам да ћемо за неколико недеља заједнички изаћи пред јавност са тим моделом и тако трајно помоћи Коларцу. Отвара се, међутим, велико питање јер су и друге задужбине почеле да се обраћају са питањем како уопште задужбинарство да настави са радом, а оне нису тако примећене као Коларац у јавности. Коларцу ћемо сасвим извесно помоћи на прави и трајни начин.