Уметничка дела Саве Шумановића, једног од наших највећих и код публике највољених сликара, биће изложена у Новом Саду и у Шиду, на јединственој изложби, која у исто време обухвата три галеријске локације. То су код нас три можда најпозваније установе за представљање стваралаштва овог уметника: новосадска Галерија Матице српске, шидска Галерија слика „Сава Шумановић” и Спомен збирка „Павле Бељански” у Новом Саду, у којој ће изложба свечано бити отворена сутра у 20.22 сата.
Спомен-збирка „Павле Бељански” је и носилац пројекта „Сава Шумановић и европски реализми између два светска рата”, иза кога стоји и Нови Сад као Европска престоница културе 2022. године.
– То је озбиљан подухват у оквиру Калеидоскопа културе који је на више нивоа показао да су такве ствари могуће и то не само у Новом Саду, већ и шире, и да то треба да нам буде стална пракса – рекла је програмска директорка Фондације „Нови Сад – ЕПК” Сара Вулевић на конференцији за новинаре на којој је најављена велика изложба.
Шумановићеве слике које ће публика имати прилику да види, углавном су у поседима трију установа, а поједине су стигле као позајмица из Француске, Северне Македоније и Хрватске. Од 103 дела из међуратног периода, 32 их је готово већ спремно за поставку у Спомен-збирци „Павла Бељанског”, 17 у Галерији Матице и 54 у Шиду.
Идеја за пројекат је настала, по речима директорке Спомен-збирке Милане Квас, тако што је и колекција Павла Бељанског утемељена на уметности између два светска рата, а у тој антологији југословенске уметности, од 1919. до 1941, јесте и девет врхунских дела Шумановића. Уз то, суседна Галерија, садржи једно од његових најпознатијих дела.
– То је био покретач да, заједно са Галеријом у Шиду, укажемо јавности, у години ЕПК, које су то релације које уметност Саве Шумановића показује са битним струјањима у европској уметности тога периода – казала је Милана Квас.
Нека дела се први пут, како је напоменула, излажу у Србији, као што су два дела из музеја у Ла Рошелу, које је откупила француска држава 1926. године, затим „Лучки агент” из Модерне галерије у Ријеци и „Турско купатило” из Националне галерије Северне Македоније.
– Чувено је његово платно „Турско купатило”, које је последњи пут имала прилику да види београдска публика на великој ретроспективи Шумановића у Музеју савремене уметности 1984. године – казала је она и додала да је та слика поново код нас захваљујући тиму конзерватора Галерије Матице српске и да су били потребни велики конзерваторски радови да би се изложила.
У пратећем програму изложбе су предавања, радионице и представа о уметничкој сцени Париза када је Шумановић тамо боравио, док ће на отварању бити изведен перформанс са плесачима, инспирисан стваралаштвом овог уметника.
– Не постоји бољи аутор, кога публика више воли, од Саве Шумановића – казала је новинарима управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски. По њеним речима, од публике у том смислу чује још два имена, а то су Урош Предић и Паја Јовановић, па ће Предићев опус бити представљен следећег месеца у тој галерији.
Када је реч о Шумановићу, у њој ће бити испричана прича из историје ове установе, о томе како је једна приватна колекција, готово цела, чувеног колекционара Дорића из Загреба, стигла у Нови Сад у откупу.
– Нажалост, од 17 слика из колекције, стигло је 13, а четири су остале у Музеју модерне уметности у Загребу и сада ћемо први пут имати прилику да сва та дела видимо заједно, на челу са чувеним аутопортретом Саве Шумановића, кога публика исто дуго није имала прилику да види у Новом Саду – казала је управница.
У Шиду ће се поставка отворити 3. октобра у Галерији слика „Сава Шумановић” у 18 сати, најавила је Јована Лакић, директорка те установе која чува највећу колекцију дела овог уметника и која је отворена пре 70 година, како је напоменула директорка, по жељи уметника и захваљујући његовој мајци.
– Поставка у Шиду посвећена је јединственом циклусу „Шидијанки”, јединственом у токовима европског сликарска. „Шидијанке” припадају позном Шумановићевом стваралаштву. Први пут су биле изложене на његовој изложби 1939. у Београду. Поставку чине 54 дела, а најважнији централни сегмент је 35 композиција самог циклуса, који се комплетно чува у Шиду. Додато је 10 слика које тематски, хронолошки и стилски најављују почетак овог грандиозног циклуса и 9 дела са којима се тај циклус завршава – казала је Лакићева.
Подршку пројекту даје осигуравајућа кућа ДДОР чији је председник Извршног одбора Франческо Маши на конференцији за новинаре говорио о посвећености култури и очувању културног наслеђа.