Рад ЕУ администрације у Бриселу мора бити доведено у ред, а избори за Европски парламент следеће године ће понудити добру прилику за то, рекао је премијер Виктор Орбан у божићном интрервјуу Медиаворксу.
На предстојећим изборима биће уложено више него икада раније, рекао је Орбан. „ЕУ је постепено слабила последњих година, њен утицај у глобалној еконимији се сузио, није била у стању да значајно напредује у јачању својих способности самоодбране и да се бави сукобима у својој близини, у складу са сопственим интересе“, рекао је он.
ЕУ, сматра Орбан, „чак није била у стању да се суочи са свим тим проблемима, а камоли да спроведе интроспекцију и коригује своју политику“. Он је рекао да иза свега тога стоји "чињеница да Вашингтон и Сорошева империја стално говоре бриселским бирократама шта да раде, а не државе чланице или европски грађани“. Ово је лоше за Европу и мора се променити, поручио је Орбан.
Што се тиче питања европске интеграције Украјине и недавног самита у Бриселу, Орбан је рекао да је доследно заступао став Мађарске да је почетак преговора о придруживању „лоша идеја“. Указао је на озбиљне економске проблеме који су се већ појавили у двема областима, у вези са Украјином. Једна је, како је рекао, штета коју је извоз украјинског жита нанео пољопривредницима и превозницима у Мађарској, Пољској и Словачкој. Други проблем је, по њему, одсуство било каквих прелиминарних студија о утицају будућег чланства Украјине на француске, немачке или мађарске пољопривреднике, мале предузетнике, трговце на мало, превознике и на економије земаља чланица уопште.
Мађарски премијер је рекао да, иако је интеграција у ЕУ дуга процедура, све земље чланице имају могућност да је успоре или зауставе, али да одлука на прошлонедељном самиту у Бриселу „значи да 26 земаља жели да Украјина постане чланица ЕУ“. Он је рекао да није одговорено на основна питања, јер „многи сматрају да је одлука само политички гест, геополитичке природе“.
„Све што данас можемо да кажемо је да свака држава чланица која жели да да новац Украјини треба да то уради ван буџета ЕУ, а не да даје наш новац.
Упитан о лошим односима Мађарске и Украјине последњих година, мађарски премијер је рекао да је више пута преиспитао то питање и изразио чврст став да Мађарска за то не сноси одговорност. Он је погоршање билатералних односа приписао укидању украјинског закона 2015. године, који је гарантовао мањинска права мађарске заједнице. Права закарпатских Мађара на њихову културу, образовање на мађарском и ширу употребу њиховог матерњег језика, укинута су пре осам година, рекао је Орбан. Позвао је Украјину да врати ранија права мађарској мањини и нагласио да би то била полазна тачка за унапређење билатералних односа.
Упитан о недавном договору Европског парламента и Европске комисије о новом пакту о миграцијама и азилу, он је рекао да је раније заузет став о доношењу одлука једногласно, погажена и да је став Мађарске и Пољске игнорисан. Орбан је документ назвао „лошим пактом“, устврдивши да је једино решење за проблем миграције да се захтеви за азил обрађују пре него што подносиоци уђу на територију ЕУ.
"Мађарски закон, због којег Брисел тужи нашу земљу, предвиђа ово правило. Наши напори у протеклих осам година да друге земље чланице схвате тај концепт су пропали. Они заправо желе, како кажу, да управљају, а не да зауставе миграцију“, рекао је Орбан и додао да ће се Мађарска у правном поступку суочити због „неизвршења онога што Брисел каже”.
Говорећи о мађарској економији, рекао је да њен учинак у овој години мора да се процени у светлу догађаја у протекле четири године, који су укључивали пандемију корона вируса, рат у Украјини и у вези са њим скок цена енергије. Он је рекао да је као резултат политике санкција ЕК, инфлација такође нагло порасла.
"Од избијања ковида у пролеће 2020, циљ Мађарске био је да одржи економију. Остварили смо тај циљ“, рекао је премијер, додајући да је Мађарска, упркос потешкоћама, сада у много бољој ситуацији, са добрим изгледима за 2024. Рекао је да ће „природа 2024. године бити другачија него претходних година”. У 2023. години циљ је био да се поскупљења сведу испод десет одсто, што је, како је рекао, постигнуто. Он сматра да је чак могуће да инфлација до краја године падне на седам одсто, а да би 2024. могла да буде око пет одсто.
„У 2023. смо се борили да одржимо и заштитимо оно што смо раније постигли, али ћемо 2024. радити на томе да Мађарска иде напред, да буде у бољој форми и да поново стави породице у центар. Верујем да су протеклих неколико година у којима смо превазилазили разне кризе и савладавали опасности, ојачале наше самопоуздање и самопоштовање“, рекао је мађарски премијер.