Растеретити програм и запослити психологе

Родитељски састанци, наставничка већа, заседања ђачких парламената – ванредни и ургентни – одржани су и још се одржавају у школама широм Србије после масовног убиства у врачарској осмолетки „Владислав Рибникар”.

Листу приоритета која је за само дан од објављивања у „онлајн зборницама” наишла на велику подршку у просветним круговима направио је колектив београдске Основне школе „Скадарлија”, потврдила је Мирјана Слобода, директорка ове школе. Идеје су и званично послали Министарству просвете, а позивају и друге школе да учине исто. Наставници „Скадарлије” напомињу: „Није први пут да школе шаљу предлоге решења, али ће нас сада можда неко чути. Ово друштво више не сме да ћути. Родитељи и наставници морају овоме заједно да стану на пут. Сви смо одговорни.” Први њихов захтев јесте да се растрети школски програм. „У последњих 20 година ниједна реформа образовања није почела од суштине – садржаја и програма. Никада није дошло до растерећења. Свака нова реформа је преузимала старо и додавала ново. Тако смо данас у ситуацији преоптерећености, стреса и незадовољства и ученика и наставника који немају довољно простора да се баве васпитањем и креирањем критичке мисли код деце. Због тога школа, која треба да буде образовно-васпитна установа, формално више нема васпитну улогу”, истичу просветни радници.

Објашњавају да док се галопира кроз градиво, под притиском да се наставни план и програм спроведе како је прописано и да се ученици оцене одређеним бројем оцена у току полугодишта, наставник нема времена да организује час у којем ће деца активно учествовати. Управо активно учествовање, како указују, даје прилику свој деци, без обзира на успех, да полемишу, разговарају, размењују мисли, да чују једни друге, да се осете уваженим и признатим. На тај начин се боље упознају и развијају емпатију која је од кључног значаја у времену у којем живимо. То такође отвара могућност наставка комуникације после часова међу децом, буди радозналост и потенцијално смањује изолованост, истичу наставници. Колектив „Скадарлије” сматра и тражи да дословно свака школа мора имати и психолога и педагога и дефектолога. Као трећи у низу захтева наводе да спољна мрежа сарадника школе мора бити повезана и ефикасна. Објашњавају да треба оформити тимове на нивоу општине (општински стручни тим – психолог, психијатар, педагог дефектолог, социјални радник, педијатар и полицајац) за процену врсте помоћи која је потребна детету уколико школа нема јасну слику. Када наставник, разредни старешина и психолошко-педагошка служба укажу на проблем родитељу и препоруче меру, родитељ треба да буде обавезан да препоруку прихвати и у складу с њом и поступи. Уколико се родитељи не јаве релевантним инстанцама по препоруци школе, „следе мере новчаног кажњавања родитеља и упућивања социјалној служби регулисане законом”.

„Општински стручни тим или стручна служба у коју је дете упућено дужни су да доставе школи извештај о предузетим мерама и препорукама за даљи рад са дететом и породицом како би се формирала евиденција о проблемима ученика који би се пратили до разрешења (ко је пружао помоћ, врсте мера, препоруке…). На предлог школе, општински стручни тим прописује и упућује породицу у школе родитељства или неке примерене програме који би оснажили родитеље и помогли им да се изборе са родитељским изазовима. Ова мера мора бити обавезујућа. Сличан облик организације заштите и обавезност мера се обезбедити и за предшколске установе”, предлажу из ОШ „Скадарлија”.

Наставници сматрају да свим школама у Србији треба доставити конкретне материјале и прецизирати које радионице треба да реализују на тему превенције вршњачког насиља и развоја емпатије, по узрасним категоријама. Нарочито напомињу да најкасније две седмице пре почетка наредне школске године треба припремити и свим школама доставити програм за борбу против вршњачког насиља и развоја емпатије у школама. Ништа мање важним сматрају и материјални статус просветних радника.

„Повишица плата у образовању није доказ похлепе наставника већ је један превасходно симболичан гест. Друштво у којем просвета има мања примања од државног просека јасно показује колико цени и вреднује образовање”, став је исказан у допису који су проследили ресорном министарству. Такође, траже да се преиспита стратегија образовања наставног кадра, да се утврде разлози незаинтересованости младих за рад у просвети и хитно осмисле и предложе решења овог веома важног питања. Предлажу и да се на наставничким факултетима повећа број предмета и течајева који ће будућим професорима дати неопходна знања и алате за рад са децом (методике), али и разумевањем њихових узрасних карактеристика и потреба (развојна психологија), упознати их са савременим образовним и васпитним стратегијама.

Колектив „Скадарлије” тражи да горња граница броја ученика у одељењу са садашњих 30 буде смањена на 25. Њихов је предлог да се оформе тимови професионалаца за рад са децом са сметњама у развоју (која уче по индивидуалном образовном плану), којима би се школа обраћала за помоћ кад јој је потребна.

Предлагачи ових мера сматрају да „ово нису само захтеви већ елементарне мере које би помериле стање у просвети с мртве тачке, јер статус кво је већ донео ужасне последице за које смо сви као друштво одговорни”.