У плану истраживање о ефикасности вакцина

У Србији ће бити урађена национална студија у којој ће се проверавати ефикасност вакцина против ковида 19. Реч је о комплексној студији у којој се не одређује само да ли је неко развио антитела после имунизације већ ће бити испитиване и друге компоненте имунског одговора организма, такозвани ћелијски имуни одговор.

Вирусолог професор др Тања Јовановић, продекан за наставу Медицинског факултета у Београду и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, каже да је ова студија у зачетку и да ће се захваљујући њој тачно знати колико је индукован такозвани хумурални и целуларни имунски одговор код вакцинисаних људи и колико нас заправо цепива штите.

Она напомиње да још није постигнут консензус о томе да ли грађанима треба давати трећу дозу вакцине. О томе се дискутовало и на седници кризног штаба, али је речено да се још неко време сачека с том одлуком како би се вакцинисао што већи број људи. Затим ће се Националном координационом телу за имунизацију упутити питање у вези с трећом дозом.

– Оно што се у свету сада ради јесте давање треће дозе која би стимулисала имунски одговор за новије варијанте вируса, попут јужноафричког соја који полако почиње да се шири. У том случају је количина антитела која га неутралише за две трећине смањена у односу на вухански сој на основу којег су направљене вакцине. Зато се размишља о томе да у будућности трећа доза буде намењена за нове варијанте вируса. Када је реч о онима који су примили вакцину, али нису синтетисали антитела, за сада нема никаквог договора. Једино је у Саудијској Арабији уведена трећа доза исте вакцине за оне који нису развили антитела после вакцинације – напомиње др Јовановић.

Како за истиче др Марија Гњатовић, из Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), национална студија је веома важна да бисмо добили податке како наше становништво реагује на вакцине и колико је њих засигурно створило „одговор” на вакцину кроз мерења антитела, као и да ли они који немају антитела, ипак, имају такозвани ћелијски одговор организма. На основу тога могу да се креирају даљи епидемиолошки кораци и да се одлучује о потенцијалном давању треће дозе цепива за неке категорије људи.

– То не можемо да одлучујемо само на основу студија из иностранства, а свака популација може на неки свој начин да „одговори” на добијање вакцина. На то утичу и услови у којима се живи, претходна изложеност вирусима и слично. Иначе, ИНЕП не ради клиничка испитивања за примену треће дозе. Ми само радимо проверу имунолошког одговора на прве две дозе цепива. На основу тога ћемо моћи да препоручимо ко би потенцијално могао да буде кандидат за трећу дозу. Клиничко испитивање треће дозе раде произвођачи цепива. За сада се то ради за кинеску вакцину у Уједињеним Арапским Емиратима, али и за „Фајзерово” цепиво. То се не ради у Србији јер не постоји таква врста договора с произвођачима – наглашава др Гњатовић.

Она појашњава да ИНЕП већ ради једну врсту студије где је људима узета крв пре и после вакцинације, односно у различитим периодима након вакцинације. Њима је важно да знају да ли је неко раније имао корону или не, односно да ли је стекао антитела после природне инфекције. Тада је одговор на вакцину поступно другачији. Али, не може сада неко ко је вакцинисан да дође у ову институцију и каже да је расположен да га укључе у студију.

– Није неопходно да свако проверава ниво антитела, али су она добар показатељ да ли је дошло до одговора организма после вакцинације, да ли је покренут имунолошки одговор. Ако неко нема антитела, не значи нужно да особа нема никакву заштиту. Зато ће се у националној студији испитивати и ћелијски одговор организма и какву заштиту имају те особе. Направљен је план за националну студију и очекује се да се објави колико ће људи бити укључено у њу. Међутим, ИНЕП већ прикупља узорке и ми већ имамо банку серума вакцинисаних особа. Тако нешто треба да има више институција и самим тим ће бити већи број узорака – каже ова саговорница.

А колико су тачне вести да су на вакцинацију најслабије одговорили старији мушкарци с више придружених болести? Гњатовићева каже да им је за сада јасно да је радно активно становништво, између 25 и 65 година, добро одговорило на имунизацију свим вакцинама које се дају у Србији. И када је реч о „Синофармовој” вакцини такође су људи тог животног доба добро развили имуни одговор, јер им је тестирање у радним организацијама показало да мање од два одсто тестираних није развило антитела. Како се то истраживање буде ширило на општу популацију сигурно ће бројке бити другачије. А будући да многи грађани долазе у ИНЕП да се тестирају на лични захтев, приметили су да су старије особе слабије одреаговале што се тиче стварања антитела после вакцинације.

– Зато је важно да се у тој категорији људи испрати и ћелијски одговор организма. Али, није могуће то радити за сваког појединца. У здравственом систему не постоји могућност да се то бесплатно ради. Зато ће се и радити национална студија која ће на добро дефинисаном узорку у различитим популацијама, са људима који имају различите болести, моћи да дефинише каква је ситуација и да ли је потребно поновно вакцинисање трећом дозом. Битно је да вакцине делују јер имунизовани ако добију инфекцију имају благу клиничку слику. Планирано је да се у националној студији људи прате неколико година. Добро је што постоји воља Владе Србије да подржи ову студију – додаје др Гњатовић.

Испитивање такозваног ћелијског одговора организма после вакцинације се такође, као у случају провере антитела, ради из узорака крви, али су то веома скупе и специфичне анализе и не постоји могућност да се негде ураде комерцијално.