Упитаћемо се, сва је прилика, зашто је песник у пепељари, на столу, на чивилуку, у забораву, у осмеху, откривао и стварао читаве пределе и зашто је патки, магарцу, кестену, маховини, столици, даровао живог људског духа и откривао њихову судбину.
Говорећи о предметима, веома широко схваћеним, који данас владају човеком, намећу му технократски начин мишљења и осећања а измишљени су да би олакшали живот, песник каже:
"Измишљам их изнова, увек с истом надом и увек друкчије. И чини ми се да никада нећу престати с тим послом коме не видим краја. Никако да ти предмети буду оно што ја хоћу: чисти и одани облици мога немира, мога умора, мога сна. Да буду само то и ништа друго. Доста ми је бдења над изненађењима у самоме себи да бих могао стално бдети и над онима које предмети у себи крију. Поткресаћу их, заокруглићу их, дотераћу ја њих. Kо шкољке да се отварају мојој самоћи, ко таласи да се прилагођавају моме положају, ко алге да одговарају на моје покрете!"
Шта је, дакле, основни мотив Попиног продора у свет ван хуманог? У извесном смислу — протест, одбијање актуелне стварности, покушај да се она измени, унеколико трагикомично трагање за једном новом чије смо мотиве, малочас, разговором о значењу контекста и распореда циклуса покушали да наговестимо. Допуна овом тумачењу било би и уверење неких критичара да је у Попином случају реч о антропоморфној или митској имагинацији и да је у Kори доминантна тенденција да се појединачни предмети, појаве и судбине сагледају у односу на суштинске и постојане законитости свеопште егзистенције, као делови и видови једне универзалне целине".
Читајући било коју песму у циклусу "Игре" у другој Попиној књизи Непочин поље (1956) ми, у ствари, превазилазимо разумевање садржаја песме и перципирамо осовину читаве те динамичне структуре, тих игара са свим њиховим тензијама и супротностима које чине основу песме. Домашамо тако тачку изнад онога што је изложено, домашамо елипсу коју песма тежи да наговести, а она је изнад времена и простора, она је вечност, свеобухватајући наш свет у коме егзистирамо и који егзистира у нама. (...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.