Kао одговор на притужбе клера, папа захтева да се Ћирило и Методије појаве пред њим. Методије је имао развијене дипломатске компетенције, па је лако ставио до знања новом папи Хадријану Дригом да нема разлога да сумња у њихове намере, и да га они признају као врховног религијског суверена у Моравској.
Из тог разлога папа не само што није имао ништа против наставка њихове мисије, већ им је дао и благослов да исту наставе и то на словенском језику, а рукоположио је њихове ученике у свештенички чин, у катедрали светог Петра.
Хадријан Други је Методија поставио за архиепископа уз званични документ упућен свим важнијим фигурама тадашње политичке позорнице: моравском кнезу Растиславу, њитринском Сватоплуку и панонском Kоцељу, којим се истиче дозвола за употребу словенског језика у литургији. Папа Хадријан Други је фактички ударио темељ институционализацији словенске цркве одобривши богослужење на словенском језику и постављањем Методија за архиепископа.
Међутим, Ћирила је у Риму задесила болест која је имала смртни исход 869. тако да Методије сам наставља започети пројекат. Почетком следеће године Растислав губи власт и након периода нестабилности на његово место долази Светоплук Први. Прве године Светоплукове владавине су обележене одмеравањем снага са Францима.
У том периоду се поставља питање језика на коме ће Словени бити покрштавани, јер је у то време била раширена тзв. тројезична хереза, односно мишљење да су једини свети језици који долазе у обзир када је црквена служба у питању латински, грчки и хебрејски. Самим тим у Моравској се губи црквена служба на словенском језику, за разлику од словенских крајева у којима је превласт имала Византија, која је толерисала локалне дијалекте у црквеној служби.
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.