У модерно доба моравскопанонска мисија постаје важна ослонац за стварање модерних националних идентитета словенских држава у 18. и 19. веку, који се у значајној мери темеље на идејама о заједничком пореклу словенских народа заснованим на језичкој сродности и заједничкој историји.
Оно што је занимљиво је да и данас када услед глобализације у извесним земљама бар у теорији појам нације губи на важности уступајући место наднационалном, паневро-пском колективитету, срећемо поновну евокацију дела Ћирила и Методија. Солунска браћа су 1980. године проглашени свецима заштитницима Европе.
Kада имамо на уму вредносни систем Европске Уније, који велича наднационални колективитет кроз заједничку историју и културну баштину, јасни су разлози за поменуто проглашење. Оно што свакако треба подвући је да је без обзира на различите системе вредности модерних националних држава у повоју из 18. и 19. века и данашње ЕУ, идеја моравскопанонске мисије нашла своје место у оба контекста.
Ћирила су за свеца прогласиле и католичка, и православна црква, а оно што је такође занимљиво, постоји планински врх на острву Ливингстон (у области Антарктика) који је назван по Kонстантину.
Kао илустрација важности панонскоморавске мисије може послужити чињеница да се након смрти Методија и прогона његових ученика из централне Европе ка Балкану, западни Словени враћају на богослужење и писмо на латинском. Kолико год да је било препрека мисији двојице Солунаца, они су успевали да пронађу начин да своју мисију спроведу у дело. Рад Ћирила и Методија се показао толико плодним, да је и поред фактичког краха успео да изврши огроман утицај не само на Словене већ и на читаву Европу.
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.