Већина запослених у јуну ће се вратити на своја радна места, па су многе породице приморане на ребаланс кућног буџета, јер нису предвиделе да ће пре одласка на посао морати у куповину маски, рукавица, дезинфекционих средстава...
Породица у којој су два члана запослена, уколико се придржава препорука, дневно мора да издвоји око 1.000 динара за заштиту на раду. Толико кошта у просеку шест маски и исто толико хируршких рукавица.
Наравно, увек може скупље, ако нећете хируршку већ еколошку маску која се продаје по цени од 200 динара. Или сте алергични на латекс па морате да носите рукавице од нитрила које су нешто скупље. Иако су цене маски разнолике, тешко је пронаћи апотеке у којој је јефтинија од 100 динара. Наше истраживање показало је да су најниже цене у државним апотекама где комад кошта 95 динара, али каткад се и у појединим дрогеријама паковање од 10 комада може наћи за 750 динара. Када је реч о рукавицама, најчешћа цена је 40 динара, али се оне од латекса могу пазарити и за 17 динара. У Министарству трговине подсећају да је и даље на снази одлука о ограничењу висина цена и маржи.
– Тржишна инспекција наставља ванредни надзор над висинама маржи за робу која је обухваћена овим прописом. А то су, између осталог, маске, и папирне и оне пластичне са текстилним филтером, као и рукавице, било да је реч о гуменим било хируршким – објашњава Мирјана Дамјановић, начелница Одељење за контролу промета, спречавање нелојалне конкуренције и заштиту потрошача при ресорном министарству.
Поменута одлука замрзла је цене ових производа на онај износ који је важио 5. марта, пре него што је у Србији забележен први случај заразе новим вирусом корона. Тако, цена маске чији је добављач Републички фонд за здравствено осигурање не сме да пређе 120 динара, а рукавица 40 динара. И тако ће бити бар до 13. јула до када овај пропис остаје на снази.
У Удружењу приватних апотекара објашњавају да су ограничене све марже, без обзира на то да ли је добављач РФЗО или неко други.
– Управо је разноликост цена последица чињенице да не набављају све апотеке робу код истог добављача. Дакле, није реч о нечијем хиру или жељи да у овој ситуацији заради, већ висину цене диктирају добављачи. А њих је на тржишту много. Апотеке се воде логиком да је боље да имају неке производе у својој понуди, па зато набављају и од оних који нису најповољнији. Изузетно је мали број апотека које су упркос свему екстремно подигле цене ових производа и њих инспекција треба да казни. Апотеке су здравствене установе, а не продавнице – наглашавају у Удружењу приватних апотекара.