Радови на изградњи српско-мађарске пруге теку планираном динамиком, комерцијални саобраћај на деоници од Старе Пазове до Новог Сада кренуће од фебруара идуће године, а крајем септембра биће завршена деоница од Београда до Старе Пазове, речено је приликом обиласка градилишта у Чортановцима, на којем је био министар грађевинарства Томислав Момировић.
Претходно је на седници скупштинског Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације у Чортановцима, на којој је представио информацију о раду ресорног министарства, министар Момировић рекао да се тражи локација и за нову луку Београд и наводи да ће ресорно министарство уложити око 380 милиона евра у велике инвестиције у водном саобраћају и у безбедност пловидбе. "Имамо комуникацију са Европском инвестиционом банком која ће нам бити партнер и очекујемо да до краја године завршимо тај део анализе и да можемо у 2022. да кренемо у изградњу луке у Београду која ће бити највећа лука у југоисточној Европи", рекао је Момировић.
Он је навео да се ради на техничкој документацији за луке Сремска Митровица, Богојево и Прахово: "Наш план је да у децембру 2021. кренемо да радимо ове три луке", каже Момировић.
Подсетио је да је луку Нови Сад приватизовао конзорцијум P&O Ports FZE којим управља DP World из Уједињених Арапских Емирата, за кога наводи да је трећи највећи светски лучки оператер и власник луке у Констанци. Најавио је да су планиране и велике инвестиције и у "Ђердап 1" и у "Ђердап 2".
Када је реч о ваздушном саобраћају, Момировић је рекао да стратешко опредељење подршка националном оператеру Ер Србији за коју каже да је већ годинама једна од најјачих регионалних компанија: "Доста смо га субвенционисали, то је изазивало контроверзе у јавности, на крају смо све то реализовали. Направили смо велики успех у комуникацији са једним од највећих аеродромских оператера Вансијем", рекао је Момировић.
Навео је да ће уговор о концесији са Вансијем омогућити инвестиције од 750 милиона евра у наредним годинама: "Београдски аеродром ће доживети такву реафирмацију и план је да се обим путника повећа четири пута у односу на 2019. годину", каже министар.
Навео је да је пандемија корона вирус највише погодила саобраћај, да се многи планови сада преиспитују, али и изразио задовољство што Ванси не преиспитује своје инвестиције, него је овај период искористио да уради додатне грађевинске радове: "Ми дајемо снажну подршку. Уверен сам да ће Ер Србија, која је све време имала директан лет Београд-Њујорк чиме је оснажила своју репутацију, бити један од највећих авио-оператера у Европи", каже Момировић.
Навео је да није запостављена ни локална авио инфрастуктура и да је у плану да се ове године крене у инвестицију како би се у наредне две године изградио и реновирао аеродром у Нишу.
Каже да ће аеродром у Нишу бити три пута већи него што је сада и да ће бити потпуно реновиран постојећи део: "У процесу смо пројектовања, очекујем да ћемо до краја године кренути у радове. Аеродром ће изгледати модерно, он ће бити за регион један аеродром средње величине, за Европу то ће бити један мали аеродром. Очекујемо да ћемо имати око милион и по путника", рекао је Момировић.
Додао је да ће тај аеродром постати центар ваздушног саобраћаја и за централну Србију и за Северну Македонију, Бугарску и Албанију: "Уложићемо одређена средства да подржимо и аеродром Морава. Заједно са СДПР-ом смо нашли један модел и за аеродром Поникве, да један добар део изградимо као индустријску зону, па да тај аеродром онда сутра добије своју афирмацију у неким другачијим околностима", рекао је министар.
Најавио је и подршку за аеродром у Крушевцу, али не као комерцијални аеродром, него за локални саобраћај: "Видећемо како се буде Крушевац развијао наредних година, можда ће се остварити потреба за аеродром који ће се користити у комерцијалне сврхе у неком обиму. Не желимо да ускратимо могућност развоја ниједном делу Србије", поручио је Момировић.
Министар је на седници скупштинског одбора говорио и о изградњи ауто-путева, међу којима је деоница Прељина-Пожега, као и о значају пруге Београд-Будимпешта. Напоменуо је да је Београдски метро, иако локални, пројекат од националног значаја. "У новембру крећемо радове на депоу, планирано је да се прва линија заврши 2028. и друга 2030. године", рекао је Момировић.
Нагласио је да је од највећег приоритета и изградња комуналне канализационе инфраструктуре и постројења за пречишћавање вода, за шта је, каже, опредељено 3,5 милијарде евра у наредних пет година.
Скупштински одбор је на крају расправе усвојио информације о раду Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за период од октобра 2020. до марта ове године.