Бициклиста Миодраг Фемић који је својим двоточкашем пропутовао читаву нашу планету, често се и радо задржава у Мађарској, посебно у Будимпешти. У мађарској престоници начинио је серију уметничких фотографија које ће, како планира, бити део изложбе посвећене свим мостовима које је на својим путовањима прелазио бициклом.
Изнад Сремских Карловаца, на Стражилову, живи Миодраг Фемић Фема, инжењер технологије у пензији, авантуриста и заљубљеник у путовања. Вукла нас је жеља да се сретнемо са човеком који је на бициклу обишао готово цео свет и који се спрема да уђе у Гинисову књигу рекорда. Интересантна је његова прича у овом, за човечанство, бурном времену, када је једна заразна болест пројурила планетом, затворила границе и преокренула свакодневни живот. Миодраг Фемић хоће да и даље путује, да ужива у лепим призорима, у лековитости природе, у сусрету са људима.
Дочекао нас је лепо расположен и распричан о далеким и егзотичним земљама, у којима је био. У зимске дане, када не може да вози, он се физички спрема за нове подвиге и чита литературу о земљама и континентима, које намерава да посети. Не осећа терет сопствених година, нити умор од живота. Љубав према путовању је његова лична љубавна географија, унутрашња слобода, која не зависи ни од кога. Очекује нека боља времена и не одустаје од намере да крстари светом, за који каже да и није „баш велики”.
Наумио је да види Костарику, Никарагву, Ел Салвадор, Хондурас и Гватемалу, земље Централне Америке. Каже да жели да доживи дивљину националних паркова, разноликост предела, особитости народа и њихових културу. Привлачи га Костарика, која је проглашена једном од најсрећнијих земаља на свету, јер становници имају опуштен, једноставан начин гледања на живот.
Жели да доживи пространство Пацифика, лепоту Каспијског мора, сусрет са вулканима, али и да ужива у разноврсној и бујној вегетацији. У плану је да посети и Јасну Пољану, где је био дом Лава Толстоја, да види јаснопољанске шуме и руске брезе, место где је настао „Рат и мир” и „Ана Карењина”.
Иако је, у осмој деценији, свако јутро устаје у пет сати, не дозвољава телу да ленствује. Када не вози бицикл, претрчи и по двадесетак километара, редовно ради вежбе „Пет Тибетанаца”, а затим се бави својим воћњаком и виноградом. Живи аскетски, мало једе, купа се напољу, чак и зими.
Сваког дана чита, најмање два сата. У књигама је пронашао идеје, које су му промениле живот. Из „Хришћанских списа” Толстојевих сазнао је да христоучење у човеком срцу, а не у институцији. Каже да га не плаши корона, али га плаши пут којим човечанство иде.
„Човек је ранио природу, а она ће наћи начин да се одбрани. То неће проћи без последица по људску расу”, каже овај жилави, крепки човек, бистрог ума и паметног погледа.
Миодраг Фемић је свугде, где је до сада био, носио поруке мира и апел да се помогне сиромашнимa и гладнимa, апел да људи буду хуманији једни према другима и чувају природу. Некада и најмања дела могу да донесу дивне ствари. Много пута је о томе Фема причао у медијима покушавајући да покрене и друге људе, да у том правцу размишљају. Доносио је са путовања на хиљаде фотографија, које су приче у сликама и документи живота из далеког света. Од свог бицикла марке „пауло гверцоти” не раздваја се од давне 1975. године, када га је купио у Милану. На њему је превалио више од седамсто хиљада километара, а пре тога на другим бициклима које је имао, још, најмање четрдесет хиљада километара.
Остварио је свој сан да се попне на Тибет, иако је на једном делу пута, око 200 километара, морао бицикл да носи на рамену. Ту је обишао многе манастире, сусрео различите и занимљиве људе. У Судану је возио седам дана на температури од 45 степени и сваког дана је улетао у пешчану олују, која га је обавијала густом прашином. На путу кроз пустињу видео је од жеђи угинуле камиле. Пуно лепих, али и драматичних тренутака је поменуо наш саговорник, о којима прича ведро кроз анегдоте. Поменуо је незаборавни дочек у нашој амбасади у Египту, овације народа у Ласи, на Тибету, где је дошао у бициклистичкој опреми на минус 26 степени. Памти пролазак кроз Етиопију, где је шест дана гладовао, а успут видео на хиљаде просјака. У Индији је ноћио у резервату са тигровима. Једне ноћи на Пиринејима су му шатор искидале дивље свиње и неким чудом је остао неповређен.
„Нагледао сам се света и лепоте, науживао и начудио, сусрео људе обичне и необичне, али не могу да престанем да лутам, јер су за мене путовања више од страсти и хобија. То је мој живот” закључује наш саговорник.
Миодраг Фемић је више пута био у Мађарској. У својој фото-документацији има забележене препознатљиве мотиве места кроз која је пролазио. У Будимпешти је направио серију фотографија мостова под називом „Где Будим љуби Пешту”. Сликао их је у свим деловима дана, како се сунце небом помера, па све док не зађе на запад. Најзанимљивије су оне снимљене ноћу, када се обиље боја слива у Дунав, док град трепери ноћним животом. С обзиром на то да су мостови симбол сваког града и да их увек прате анегдоте и легенде, намерава да направи изложбу фотоса свих мостова које је као светски путник имао прилику да види.
Наш саговорник је обишао 64 земље света. Просечно у години дана пређе близу двадесет хиљада километара. Са свих својих путовања долази обогаћен утисцима и сусретима са људима. Он је авантуриста који помера границе спорта и инспирише друге за путовања. Каже да не потроши пуно новаца, јер спава у шатору, по хостелима, а авио превоз користи само да би прелетео мора и океане. Возећи друмовима Србије, Бугарске, Турске, Сирије, Јордана, Египта, Судана, Етиопије, Индије, Непала и Кине, превалио је око четрнаест хиљада километара. Видео је лепоте Рима, Фиренце, Сијене, Монака, Монте Карла, Кана, Марсеља, Барселоне, Валенсије, Гранде, Малаге. У тој необичној страсти ужива, не само да вози него и да упозна нове крајеве света и људе.
*
Чланак је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Фонд за избегла и расељена лица и Србе у региону АП Војводине. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Фонда, који је доделио средства.