Поједине дипломате оптужују сада Вархeљија да је сувише попустљив према захтевима Бугарске, иако они не би смели да условљавају отварање преговора. Исте критике, које почивају на ставу да је комесар преосетљив на интересе Мађарске, а не Европске уније као целине, користе се и за однос према Србији, због блиских веза са Орбаном, који је себе прогласио творцем концепта „нелибералне демократије”.
Пише: Бошко Јакшић
Уз репутацију да је велики лојалиста Виктора Орбана, да је и конзервативнији иако није члан његове странке, комесар за суседство и проширење Оливер Вархeљи својевремено није у Европском парламенту добио двотрећинску већину коју је накнадно обезбедио писаним одговорима на питања посланика.
Дочекан са нескривеним симпатијама у Београду и Бањалуци, бивши мађарски дипломата склопио је мало пријатељстава у Бриселу, јер се сматра да "кад год може протура сумњиву агенду свог бившег шефа у Будимпешти и других мистериозних клијената".
Такве сумње оснажене су његовом идејом да се отварање приступних преговора Северне Македоније одгоди на неодређено време, све док се не укине блокада Бугарске. То би представљало ударац влади премијера Зорана Заева и подстицај повратку националистичког бившег премијера Николе Груевског који је побегао за – Мађарску.
Европска комисија је 2018. предложила отварање приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом, наредне године поновила је позитивне оцене, али онда је Савет Европе – који има коначну реч – због промене методологије коју је захтевала Француска одложио давање приступног статуса. Пошто је Северна Македонија испунила све услове, укључујући и болну промену имена као уступак Грчкој, чинило се да је рампа подигнута. Скопљу и Тирани стигао је позив за отварање приступних преговора.
Изгледало је да нема разлога да се не испуне обећања дата премијеру Заеву, али на сцену прошлог новембра ступа Бугарска блокадом приступног процеса. Тадашњи премијер Бојко Борисов, придружени члан десничарског језгра ЕУ које чине Мађарска и Пољска, захтева да се прво рашчисте билатерални конфликти око „спорних” питања идентитета и језика. Софија оспорава македонски језик као „дијалект” бугарског и жели да Скопље призна „бугарско порекло” македонске нације.
Поједине дипломате оптужују сада Вархељија да је сувише попустљив према захтевима Бугарске иако они не би смели да условљавају отварање преговора. Исте критике, које почивају на ставу да је комесар преосетљив на интересе Мађарске а не Европске уније као целине, користе се и на однос према Србији због блиских веза са Орбаном који је себе прогласио творцем концепта „нелибералне демократије”. Вархељи, овакве критике одбацује и истиче да је током прве године рада у Европској комисији од 26 комесара он, после Валдиса Домбровскиса, комесара за трговину, имао највећи број разматраних питања.
Но, сумње да Вархељи покушава да прогура агенду иза које се крије Орбан, појачане су наговештајем да би Албанија могла сама да продужи европским путем, а да би Северна Македонија поново била остављена на спруду.
„Уколико поново улетимо у тешкоће са Северном Македонијом, што значи да неуспешно покушавамо да постигнемо обострано прихватљиво решење између Бугарске и Северне Македоније, онда је питање да ли можемо да напредујемо само са Албанијом”, каже комесар.
У време када су народи западног Балкана све дубље разочарани процесом проширења уније, што је све појачано касном доставом вакцина против ковида 19, разбијање дуета са Албанијом и враћање Северне Македоније на побочну стазу додатно би појачало евроскептицизам читавог региона.
Премијер Заев, суочен са бугарским запрекама које Вархељи подупире, понавља да се његова земље неће одрећи националног идентитета по цену неуласка у ЕУ. „Не треба нам Европска унија уколико би цена била одустајање од македонског језика и идентитета”.
Вархељијева иницијатива показала се као проблематична у мери у којој је и понашање Орбана који је крајем прошле године претио ветом и кочио изгласавање новог седмогодишњег буџета ЕУ јер је унија приступ својим фондовима покушала да услови стањем демократије у проблематичним државама као што су Мађарска и Пољска. Званичници ЕУ сматрају да је Северна Македонија на путу ка преговорима остварила много више од Албаније. Немачка и Словачка су прве одлучно саопштиле да се не слажу са ставовима комесара за проширење.
На недавном састанку амбасадора на коме је тема био западни Балкан, ниједан од десет учесника није поменуо Вархељијеву идеју. Комесар за спољне послове Борељ јасно је саопштио да Европска комисија није за одвајање пакета Северне Македоније и Албаније.
„Вархељи није толико незрео или неспретан да не зна да је својим сталним порукама да земља мора да нађе решење са Бугарском како би започела преговоре са ЕУ директно стао на страну Софије и заправо поновио њихов званични став”, пише у коментару скопски „Слободен печат”.
Вархељи свакако нема потенцијал да сам реши бугарско-македонски спор, таква одлука пре свега припада председавајућем ЕУ или немачком председавању Саветом Европе, које истиче овог месеца и наслеђује је Мађарска – што свакако не охрабрује Скопље где се само надају да на поновљеним изборима, вероватно 11. јула, неће поново победити националисти из странке ГЕРБ Бојка Борисова.
Премијер Орбан је на многе теме улазио у конфликте са канцеларком Ангелом Меркел, а испоставља се да су европске перспективе Северне Македоније једна од њих. Вархељи не одустаје и понавља да је линија раздвајања опција коју би требало размотрити, по цену да се ЕУ поново обрука према Северној Македонији.