Свакодневно нека држава чланица шенгенске зоне успоставља све чвршће контроле кретања на својим границама. Контрола је било и пре, али сада видимо невероватан интензитет, као и велики број држава које учествују у успостављању рестриктивних мера. Шенген ће преживети, али ће се у наредном периоду значајно увећати мере које угрожавају слободу кретања.
Овако др Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду види будућност читавог концепта простора слободног кретања унутар Шенген зоне. Док Словенија планира да суспендује Шенгенски споразум и уведе граничне контроле са Хрватском и Мађарском, немачка влада најавила је увођење контрола на границама са Пољском, Швајцарском и Чешком, као и проширене граничне контроле са Аустријом. Од јануара до краја септембра, приближно 100.000 људи илегално је прешло немачку границу, а број поднетих захтева за азил приближио се рекордном нивоу са врхунца мигрантске кризе 2015. године.
Налазимо се, како каже Александар Митић, у једном веома специфичном тренутку када је реч о миграцијама и слободи кретања широм Европске уније, као и самог европског континента, а неколико фактора додатно су погоршали ионако тешку ситуацију везану за илегалне уласке у земље Старог континента. Све оно што се одвија на Блиском истоку, сукоб који ствара нове миграторне притиске и наравно политички догађаји, односно сама ситуација у земљама ЕУ које се суочавају са значајном радикализацијом и значајним незадовољством група, нација и вера које су јако незадовољне и својим статусом, али и политичким ставом држава у којима живе према сукобу на Блиском истоку, доприноси даљем погоршавању ситуације, каже Александар Митић. Он подсећа да се следеће године одржавају избори за Европски парламент на којима се очекује да ће политичке партије које се снажно и одлучно противе миграцијама и илегалним имигрантима, а које су уједно спремне на неке од најрадикалнијих мера, у многим државама чланицама однети сасвим сигурно велики број гласова, ако не и победу. Управо се из овог разлога Бриселу и другим градовима широм Европе жури у доношењу пакта везаног за миграцију, сматра Митић. Он објашњава да би постојање таквог пакта донекле олакшало појединим државама јер би „правилније“ распоредило терет илегалне имиграције на све земље чланице ЕУ. Наравно, постоје и државе које се оваквој врсти договора противе, попут Мађарске, због чега је судбина доношења оваквих договора и закона неизвесна, а њихова примена проблематична. Ових дана видимо једну додатну ескалацију унутар ЕУ, између њених чланица, односно унутар шенгенског простора. Да ли ће то довести до укидања Шенгена? Неће. Да ли то у неку руку обесмишљава Шенген? Ту већ можемо да дискутујемо и кажемо да то у већој мери угрожава ону слободу кретања на коју су људи навикли унутар шенгенског простора, закључује Митић. Дипломата у пензији, Бранко Бранковић, сматра да се решење не налази у кажњавању и репресалијама према илегалним имигрантима, већ да узрок проблема треба потражити у разлозима њихове емиграције из матичних земаља. Због чега у њиховим отаџбинама и дедовинама нема услова за рад, економски развој и безбедност? Све земље Европе, а уз њих наравно и Сједињене Америчке Државе, не презају од тога да направе одговарајуће политичке, економске, па чак и војне потезе, ако је њима то у интересу, и да те земље одакле долазе избеглице ставе у ситуацију да њихов народ мора да бежи, јер једноставно не могу да преживе, говори Бранковић за Спутњик. Шенген је, наглашава Бранковић, сјајна идеја, али земље Шенгена морају да учине све што је у њиховој моћи да се услови у земљама одакле долазе избеглице поправе, како не би више бежали од глади и немаштине. Знају сви какав је био колонијализам, па после тога и неоколонијализам. Након државног удара у Нигеру тамо се и даље налази две и по хиљаде француских војника, као и хиљаду америчких који настављају са својом експлоатацијом. Наравно да народ бежи одатле и не само из Нигера него из многих других афричких земаља. Имате ситуацију да су најбогатије земље Африке, пуне злата, дијаманата, нафте и свега – најсиромашније земље. Наравно да народ бежи одатле. Бранковић сматра да је за решавање овог проблема кључно да се те исте земље Шенгена постарају да се услови живота: економски, политички, безбедносни, створе у свим тим земљама, како људи не би били приморани да беже и живе као избеглице. Нико од западних земаља не води рачуна о томе, већ се и даље понашају насилнички и експлоатишу једне те исте земље. Сада те колонијалне силе плаћају цех због тога што су вековима тај народ и ту земљу експлоатисали, а и дан данас покушавају да учине исто, закључује Бранковић.