Ако је 2020. била година вируса корона, онда ће 2021. бити година његове заоставштине због последица које је произвео. Медицина најављује извесност продуженог трајања и деловања непобеђеног вируса корона чиме је социолошко-психолошки, морални и етички контекст живљења и понашања у свету већ делом трасиран, као наставак новог начина живота који је у години за нама наметнуо управо вирус корона.
Пише: др Зоран Миливојевић
На глобалном плану оним што оставља вирус корона је већ трасирао пут за свој утицај бар у 2021, ако не и за касније. Поред здравља и нормалног живота произвео је последице глобалног карактера и садржаја на економском и политичком плану уз неизбежно учешће кључних играча данашњице. Оставио је светску економију у очајном стању. Са изузетком Кине и пар малих богатих, сви остали у свету су у минусу. Већ се озбиљно искључује могућност да на крају 2021. глобална економија достигне стање пре вируса корона. Довољан је то знак да ће се на економском и економско-социјалном плану живети у условима санирања последица вируса корона из 2020. Дакле, даље ће јачати механизми који гарантују какву-такву социјалну сигурност и одрживи развој у било ком обиму. Значи рашће логично значај и улога држава и државног интервенционизма који су се управо у години короне афирмисали као једино ефикасни отпор економском краху. Опстаће наравно и протекционизам у одговарајућем обиму.
Продужено трајање економске кризе и њених последица објективно јача глобални ривалитет и ствара амбијент за додатне политичке изазове и тензије са глобалним значењем. Трансатлантска заједница на крилима победе демократе Бајдена у САД, заслугом и короне, јасно у приоритете ставља борбу за обнову кохезије и акционе способности ради реализације геостратешких циљева који треба да обнове пољуљану и учине и надаље неспорном њену идеолошко-политичку глобалну супрематију. Кина и Русија, као главни ривали, већ су идентификоване, а свет је дефинитивно мултиполаран, тако да су глобалне тензије неизбежне. Наставак примене методологије санкција и политичких притисака, истицања „обуздавања”, термина „робусно” и „недемократски режими” у први план, већ најављују платформе наступа према ривалима. Истовремено за ривале успешно парирање значи потврду глобалног политичког кредибилитета и легализацију новог мултиполарног поретка.
Поред тога, тензијама доприноси и историјска истина да велики по правилу у кризним временима сопствене тешкоће настоје да „извезу” и поделе како би лакше амортизовали унутрашње политичке, економске и ине проблеме. Уводну фазу већ пратимо кроз политизацију вакцине – оружја у борби за сузбијање и могућу елиминацију вируса, али које постаје инструмент и за глобално економско-политичко надметање. Већ је видљиво да се преко израде, пласмана, употребе вакцине одвија и борба за реафирмацију западне научно-технолошке и идеолошко-политичке супрематије са једне и за потврду вредности, кредибилности и успеха ривала Кине и Русије са друге стране. Валидност медицинских и фармаколошких достигнућа и потенцијала, могући „ковид пасоши” и нови режими кретања, пратећи су елементи ове битке за глобални престиж и доминацију на овим основама.
А тек следи оно што ће бити садржај најављених „обуздавања” и „робусности”, предвиђено за неуралгичне тачке у контексту глобалног геостратешког надметања: БИ, Залив, Африка, Централна Азија, Пацифик, Арктик и др. За нас је кључно да ли је „западни Балкан” у овом контексту неуралгична тачка. Мада у трансатлантској заједници САД имају друге приоритете (унутрашњи економски и политички изазови, глобално ривалство са Кином и Русијом и др.), за ЕУ је западни Балкан (ЗБ) свакако стратешки приоритет: обухватом ЗБ ЕУ враћа кредибилитет и елементе „стратешке аутономије”, обезбеђује кохезију и са повратком на глобалну сцену акциону способност, уз европски допринос глобалном сучељавању и обнови западне супрематије (ширење НАТО-а, обуздавање Русије, контрола продора Кине). Ту су наравно и интереси превасходно Русије и делом Кине за ЗБ у контексту глобалног сучељавања.
Низ порука у последње време из западних центара о потреби решавања „заосталих послова (КиМ и БиХ)” ради коначног укључења у трансатлантску заједницу, указују да неизбежно следи нова динамика и појачан садржај наступа из тих центара према ЗБ са већ познатим геополитичким циљевима. Управо на бази економско-политичке заоставштине вируса корона, политички и економски инструменти у новој улози биће кључни како је то недавно у Конгресу САД госпођа Олбрајт пророчански јасно подвукла на крају свог сведочења о стању и перспективама западног Балкана. Најаве „робусних” решења, спречавање утицаја „недемократских режима” и слично. Истовремено најбоље илуструју правце и садржаје могућих наступа према овим просторима који нас сасвим извесно очекују.