Политички саветник мађарског премијера Балаж Орбан изјавио је да ће Мађарска блокирати приступање Украјине ЕУ све док Кијев не промени недавно уведен закон о језику, којим се, како је навео, крше права мађарске мањине.
Европска комисија (ЕК) ће сутра, у среду, представити позитиван извештај о реформама у Украјини, Молдавији и шест балканских земаља које желе да постану чланице ЕУ, а, према мишљењу ЕК, Кијев је спреман да започне преговоре о придруживању. Међутим, мађарска влада прети ветом на следећем самиту ЕУ у децембру, на којем лидери европских влада морају да ратификују предлог ЕК о Украјини, а као разлог наводи кршење права мађарске мањине у Украјини у региону Закарпатја.
„Уведени су нови закони који су Мађарима у Украјини загорчали живот”, рекао је саветник мађарског премијера, мислећи на недавно уведен закон о језику који обавезује све мањине, а не само мађарску, да најмање 70 одсто образовања добију на украјинском језику.
То је у Мађарској изазвало забринутост да би деца из породица којима се говори мађарски у Украјини знатно заостајала у савладавању школског програма и да би, са друге стране, то урозило њихов национални и културни идентитет.
„Мађарски став је кристално јасан: док год постоји овај закон, не може бити разговора са Украјинцима о њиховој интеграцији у ЕУ”, истакао је Орбан.
У украјинској покрајини Закарпатје, према последњим проценама, број Мађара је драстично опао од почетка рата у Украјини: пре рата било их је 150.000, а сада их има око 100.000.
У Украјини се мађарска претња ветом сматра "циничном игром", због тога што Мађарска наставља да одржава добре односе са Русијом. Украјински закон о језику мањина у образовању требало би изменити, саветовали су из ЕК.
Заменица премијера Украјине Олха Стефанишња је, одговарајући Орбану, рекла да претње Будимпеште о блокирању пријема Кијева у чланство Европске уније „неће умањити значај посла који ради Украјина” на поштовању права мањина. Она је за „Европску правду” рекла да је у септембру одржан састанак украјинско-мађарске радне групе за образовање, током којег се детаљно разговарало о образовном процесу. Неколико месеци пре тога, Врховна Рада је пролонгирала транзициони период за имплементацију новог образовног модела, препорученог по Венецијанској комисији.
„Послали смо специјалну делегацију у Будимпешту, где смо мађарским колегама презентовали наше виђење ствари. Након састанка, украјинска страна је креирала прецизан акциони план. Закон је спреман и регистрован у Врховној Ради, а Европска комисија је такође добила одговарајућа документа и простудирала их”, рекла је Стефанишња.
Она је додала да је украјинска страна „од тада у контакту са мађарском страном” и да су у Кијеву уверени да политичке изјаве не могу да сакрију „прави посао” који ради Украјина сваки дан са представницима свих националних мањина у Украјини.