Можда најрадикалније освежење тадањим нашим поетским преокупацијама донели су циклуси "Предели" и "Списак" у којима је очигледно да је Попа песник који строго води рачуна о распореду песама у циклусима, већ и о распореду циклуса у збирци.
Попа је песник који рачуна са значењем контекста унутар циклуса па и између њих; стога нам и не изгледа чудно, нити мислимо да је ствар произвољних промена то што он у новим издањима својих збирки мења распоред циклуса; ако су, на пример, у првом издању Kоре циклуси "Предели" и "Списак" долазили после уводног циклуса "Далеко у нама", који је попут пролога и експозиције на сцену довео конкретну, актуелну ситуацију — психозу рата — онда је тражење једне нове реалности у "Пределима" и "Списку" непосредна последица односа према тој актуелности.
У новим издањима ту уводну ситуацију квалификује битно другачији циклус "Опседнута ведрина", па и ова два циклуса, долазећи после њега, мењају значење и доимају се као уступање пред једном далеко универзалнијом ситуацијом, временским међама неомеђеном и тако добијају дубљу димензију). Песник је у тим циклусима одиста креирао нову стварност, отворио је и проширио границе поетског, удахнуо предметној стварности емоционални и духовни живот, најпростију и најсвакодневнију честицу природе претворио у сцену на којој живот игра своју сложену, драматичну и, чак, хуморну игру, потврдио је исконску, орфејску песничку моћ да себи подвргне природу и не само њу.
Нема предмета који не би могао постати поезија и нема области које су недокучиве песничкој речи. Чак и уздах, рецимо ("У уздаху"), тај толико експлоатисани израз пренаглашене осећајности, сам собом је постао песнички предмет.
Сугестивна моћ Попиних слика — које људски уздах дочаравају као друмове из дубине душе" окружене мртвом, окопнелом природом, природом у којој је убијена плодност — веома убедљиво квалификује емоционалну температуру уздаха. Она отвара нове видике у песничком доживљају света, видике до којих долази заобилажењем неприродно интензивираног тона и гломазне вербалне апаратуре. (...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.