Kуповина у Сегедину, у Мађарској, који се налази свега 50 километара од Суботице, заправо никада није ни престајала. Суботичани у суседству купују готово све, од чоколада, преко кобасица, сирева, до телевизора, мобилних телефона, столица и роштиља за башту.
Да ли се куповина у Мађарској исплати? Да. Они који редовно доносе робу из Мађарске зараде "свој део колача" преко пореза (АФЕ). Док неки зарађују на порезу, неки други одлазе викендом у мађарске хипермаркете да би купили себи патике, гардеробу, али и одређене лекове, јер је куповина са једне стране повољнија, а са друге стране, избор је неупоредиво већи у односу на суботичке продавнице.
Уколико се пазари до укупног износа од око 125 евра, онда на граници може да се уради поврат АФЕ, односно пореза, и тада купац добија назад 27 одсто, а износи свакако највише зависе од тога шта и колико се купује.
Kако за каже Јожеф, који се овим послом бави више десетина година, Суботичани купују много тога, зато што је избор већи, а цене ниже у односу на цене у домаћим продавницама и хипермаркетима, па он неколико пута недељно прелази границу како би доносио све оно што се налази на "листи жеља": "Неће, наравно, сви чекати на граници за поврат пореза, али они који се тиме баве, посебно понедељком, проводе на граници, чекајући у реду, и до три, четири сата. С обзиром да понедељком не ради бувља пијаца у Суботици, већина продаваца прелази у Мађарску и иде у набавку робе, док се другим данима чека мање, до сат или два", каже наш саговорник.
Напомиње да је, у односу на велике трговинске ланце, храна која се продаје на Млечној пијаци знатно јефтинија у односу на трговинске ланце, попут кафе, чоколаде, разних прерађевина, козметике, и другог.
"Примера ради, килограм батака у једној од мађарских продавница у Суботици је око 800 динара, а у Мађарској је око 600 динара. Значи, 200 динара се добије на килограму, па наравно да се исплати купити преко", оцењује Јожеф.
Према његовим речима, не купују само Суботичани у Мађарској, него и Београђани одлазе тамо у шопинг, док Мађари долазе на суботичку бувљу пијацу да купују гардеробу.
"Бувљак је викендом пун људи из суседства. Суботом и недељом не може лако да се пређе граница са Мађарском, мора да се чека по шест, седам сати, а током лета је било још горе јер су се странци враћали кући, па тада обично буде гужва, хаос", објашњава.
На питање да ли постоје проблеми на граници приликом превожења робе, Јожеф каже да обично све функционише нормално, као и ранијих година, и да је свима њима заправо једини проблем што се чека у редовима за прелазак границе и регулисање тих рачуна.
Одлазак Суботичана у Мађарску и долазак Мађара у Суботицу једино је био обустављен током епидемије корона вируса и током протеста пијачара, средином априла ове године, због увођења фискалних каса, када је тишина одзвањала бувљом пијацом, тезге су биле празне, а само су ретки продавци истрајавали и проводили време чекајући да се бар неко појави и купи нешто што му је било неопходно.