Један од првих наших романописаца, Јаков Игњатовић, био је у исто време и наш најплоднији стваралац свог времена: написао је три историјска романа („Ђурађ Бранковић” 1859; „Kраљевска снаха”, „Дели-Бакић”, 1886), седам романа из савременог живота („Милан Наранџић”, 1860, 1863; „Чудан свет”, 1869; „Трпен-спасен”, 1874-5; „Васа Решпект”, 1875; „Вечити младожења”, 1878; „Стари и нови мајстори”, 1883; „Патница”, 1888) и неколико дужих и краћих приповедака.
У романима из савременог живота овековечио је своје родно место, Сентaндреју, најсеверније српско насеље близу Будимпеште и дао широку слику српског живља у тадашњој Угарској – у Новом Саду, Пешти, Даљу и другим местима. Показујући људе и догађаје које је сам познавао и доживео, он је са аутобиографском документарношћу писао своје романе, који се с правом рачунају у прве реалистичке слике у српској књижевности XIX века.
Српска проза око средине XIX века, дакле, непосредно уочи појаве Јакова Игњатовића, била је тек у зачецима свога настајања. Песмама Б. Радичевића и Змаја, а убрзо и Ђ. Јакшића и Л. Kостића, лирика је већ била прокрчила пут самосталног националног развитка на основама стваралачког споја елемената народне и грађанске лирике и модерне европске поезије XIX века. Проза, међутим, била је у много неповољнијем положају. Узори народне приповедачке прозе (бајке, шаљиве приповетке, легенде, анегдоте) могли су тек делимично, дакле – непотпуно, да послуже нашим уметничким приповедачима као основа и подстицај за стварање, као жива књижевна традиција за даље књижевно уметничко развијање ове широке књижевне области, која је управо у XVIII и XIX веку доживљавала свој процват и свој највиши развитак у модерној европској књижевности.
Европска проза пружила је новом, грађанском читаоцу најпре замамно штиво романа као презанимљиве историје грађанина појединца, а затим, и упоредо с тим, ефектно штиво новеле као кратке и језгровите лирско-драмске приповедне форме. (...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.