У јануару и фебруару ове године умрло је чак 2.755 људи више него у прва два месеца прошле године и рођене су 832 бебе мање него у истом периоду лане, показују најновији подаци Републичког завода за статистику који сведоче да је број преминулих већи чак за 15,5 процената, док је број новорођених мањи за 8,5 одсто.
Суморна статистика такође сведочи да је у ова два месеца број умрлих дупло већи од броја рођених – у матичне књиге рођених уписано је свега 8.985 деце, док су у матичне књиге умрлих уписане чак 20.583 особе. Највећи пораст броја умрлих забележен је у Шумадији и Западној Србији – статистика сведочи да је у овом региону у прва два месеца умрло чак 20,2 одсто више људи него у јануару и фебруару прошле године. Број преминулих у Београдском региону је 17,5 одсто већи него у истом периоду прошле године, док је морталитет повећан за десет одсто у региону Војводине и Југоисточне Србије.
Регион Шумадије и Западне Србије истовремено бележи и највећи пад броја новорођених беба – у прва два месеца ове године рођено је 13,4 одсто мање деце него у јануару и фебруару 2020. године, док је у Војводини рођено 8,8 процената мање беба него прошле године. И у региону Београда рођено је пет одсто мање новорођенчади, док је у Југоисточној Србији на свет дошло само један одсто мање беба него у јануару и фебруару прошле године.
У Србији је, подсећања ради, током протекле године умрло чак 14.000 људи више него 2019. године, а највећи пораст броја умрлих бележи се у последњем месецу 2020. године – у децембру прошле године умрло је чак 8.518 људи више него у децембру 2019, што представља пораст од 97 одсто. У новембру је број мртвих био за трећину већи него у једанаестом месецу 2019, а овај драматичан пораст броја умрлих може се довести у директну везу с пандемијом вируса корона у Србији. Када се саберу сви подаци, долази се до закључка да је 2020. био највећи негативни природни прираштај у последњих сто година – чак 53.300 људи више је умрло него што се родило. Такве стопе нису забележене ни у Првом, ни у Другом светском рату, а највише умрлих статистика бележи у региону Београда и Западне Србије.
Ако се има на уму да свакога дана у Србији премине око 280 људи и да половина од тог броја отпада на кардиоваскуларне болести, а петина на карциноме, стиче се утисак да је корона постала трећи узрок смртности у нашој земљи – подаци говоре да је у децембру педесет људи дневно у просеку умирало од короне, а у текућем месецу просечан број умрлих од ковида 19 износи 30 људи дневно.
Због пандемије вируса корона претходне године склопљено је скоро 12.000 мање бракова у односу на 2019. годину – најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да је пред матичара прошле године изашло само 23.914 парова, док је у 2019. години чак 35.754 младенаца изговорило „да”. Ако се има на уму да се у Србији готово три четвртине деце роди у браку, јасно је због чега демографи страхују да ће бабице постати технолошки вишак ако се наставе садашњи демографски трендови. Они оправдано стрепе да ће ове године бити рођено мање од 60.000 беба, а умрети више од 120.000 особа, што значи да ћемо на једно рођење имати два смртна случаја.