Ново распламсавање тензија између Приштине и Београда повећало је забринутост због могућности нових немира на Балкану у тренутку када су западне земље фокусиране на рат у Украјини, пишу данас водећи западни медији.
„Етнички Срби у општинама на северу Косова које се граниче са Србијом" блокирали су путеве и сукобили се са полицијом уочи примене закона који од њих захтева да замене српске регистарске таблице косовским, пише данас амерички Вашингтон пост. Лист указује да је руска инвазија на Украјину допринела већим тензијама на Балкану и наводи оцене аналитичара да је руски "националистички и ревизионистички поглед на свет наишао на пријемчиву публику у тој области, посебно код председника Србије Александра Вучића, лидера босанских Срба Милорада Додика и мађарског премијера Виктора Орбана".
Њујорк тајмс наводи да је спор Косова и Србије око регистарских таблица довео до протеста и пуцњаве у недељу увече, и изазвао страховања да би насиље могло да ескалира док су западне земље фокусиране на рат у Украјини.
„Међу демонстранатима који су постављали барикаде, непознати наоружани људи пуцали су на косовске полицајце дуж немирне северне границе са Србијом уочи новог закона који етничким Србима који живе на Косову налаже да у наредна два месеца замене српске регистарске таблице косовским", наводи њујоршки лист и додаје да многи Срби на Косову и даље користе српске таблице које влада у Приштини сматра нелегалним.
Слични протести због регистарских таблица распламсали су се и пре годину дана, али посматрачи наводе да су тензије овог пута веће због руске инвазије на Украјину, која је у фокусу САД, најважнијег савезника Косова, као и Европске уније, пише Њујорк тајмс. Лист наводи да је Вучић синоћ сазвао састанак високих безбедносних и војних званичника Србије и да је рекао да косовска влада покушава да га оцрни као председника Русије Владимира Путина тако што за немире окривљује блиске односе Србије са Русијом.
Њујорк тајмс указује и на јучерашњу изјаву посланика Вучићеве Српске напредне странке Владимира Ђукановића да му се "чини да ће Србија бити принуђена да започне денацификацију Балкана. Лист оцењује да је Ђукановићева изјава "злослутна алузија на руско оправдање инвазије на Украјину". И Вашингтон пост и Њујорк тајмс преносе изјаву портпаролке Министарства спољних послова Русије Марије Захарове, наводећи да је оптужила Косово да користи нова правила у вези са таблицама и личним документима "као корак ка протеривању српског становништва".
Агенција Асошиејтед прес наводи да су косовске власти јутрос одложиле "контроверзну наредбу" о регистарским таблицама и личним картама "како би ублажиле растуће етничке тензије у земљи". Вучић је оптужио Косово да покушава да направи жртву од себе и да "користи расположење у свету", и додао да премијер Косова Аљбин Курти "настоји да буде виђен на исти начин као украјински председник Володимир Зеленски", наводи америчка агенција.
Ова агенција истиче да је Вучић посетио Генералштаб Војске Србије у Београду и оцењује да се то "тумачи као слабо прикривено упозорење да су на столу све опције, укључујући војну акцију", преноси Бета. На Западу постоје страхови да би Русија могла да искористи Србију да дестабилизује Балкан и да тако бар мало скрене пажњу са њеног рата у Украјини, додаје АП.
И Вашингтон пост и АП и Њујорк тајмс и бриселски портал Политико указују на саопштење мисије предвођене НАТО-ом на Косову (Кфор) да "пажљиво прати напету ситуацију на Косову" и да је "спремна да интервенише ако стабилност ако стабилност буде угрожена".
Агенција Ројтерс указује да су тензије између Косова и Србије и даље високе и да крхки мир на Косову одржава мисија Кфор са 3.770 војника на терену. Око 50.000 Срба на северу 14 година пошто је Косово прогласило независност од Србије, још користи регистарске таблице и документа издата од српских власти, одбијајући да призна владу у Приштини и њене институције, наводи Ројтерс.
Бриселски Политико наводи да су страховања од нестабилности на Балкану јуче порасла пошто су етнички Срби блокирали путеве и додаје да су "међународни партнери Косова" поздравили потез Приштине да одложи примену нових мера до 1. септембра, што се оцењује као корак усмерен ка смиривању ситуације.