Вукашин Мрњавчевић (Ливно, 1320 - Черномен, 26. септембра 1371) био је српски средњовековни великаш и краљ од 1365. до 1371. године. Као један од најмоћнијих велможа у нејединственом Српском царству, Вукашин је крунисан за краља 1365. године како би деловао као савладар цара Стефана Уроша V.
Вукашин се 1369. године политички разишао са све немоћнијим царем, а већ 1371. године је заједно са својим братом, деспотом Јованом Угљешом, погинуо у Маричкој бици, у походу предузетом против Османлија.
У народној традицији Вукашин је нетачно осуђен као узурпатор и убица цара Уроша и назива се „жура Вукашин“. О пореклу краља Вукашина и његове породице не зна се много.
Дубровачки историчар Мавро Орбин (1563 — 1610) је записао да је Вукашин био син сиромашног властелина Мрњаве из Ливна, у данашњој Босни.
Одатле се Мрњава преселио у Херцеговину, у Благај на Буни, притоци Неретве, одакле га је Стефан Урош IV Душан позвао на свој двор.
На владарском двору браћа Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша су, према византијском историчару из друге половине 15. века, Лаонику Халкокондилу, били носиоци дворских титула пехарника и коњушара. У савременим изворима прво се помиње Угљеша 1346. као Душанов намесник у Требињу, док се Вукашин у марту 1350. налазио на положају жупана у Прилепу.
У том периоду Вукашинова сестра Јелена је удата за Николу Радоњу, сина севастократора Бранка Младеновића који је господарио Охридом у име српског цара. Претпоставља се да управо у ово време почиње везивање Мрњавчевића за територију данашње Северне Македоније.
- Наставак следи -
(Текст је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама АП Војводине)