По избијању Другог светског рата Милош Црњански је евакуисан из Рима и августа 1941. године преко Мадрида и Лисабона одлази у Лондон. Рат и дуги низ поратних година провео је у емиграцији у Лондону, где 1951. узима британско држављанство.
Пошто је био противник Јосипа Броза Тита и комунистичке идеологије, остаје у Лон-дону и живи у емиграцији. Овде ради разне послове. Књиговођа је обућарске рад-ње Хелстерн на Бонд стриту и разноси књиге фирме Хачардс на лондонском Пикадилију, док његова супруга шије лутке и хаљине за робну кућу Херодс. Црњански успут стиче диплому Лондонског универ-зитета и диплому за хотелијерство.
Милош Црњански је у Лондону био члан међународног ПЕН-клуба који му обезбеђује да се на машини откуцају његови романи.
Током живота у емиграцији никада није у јавности негативно говорио о комунистичком режиму или новоформираном државном уређењу, јер је сматрао да издаја отаџбине представља највећи грех и највећу срамоту.
Одмах по окончању Другог светског рата био је скрајнут (заједно са још неким истакнутим српским писцима попут Дучића и Винавера) из система образовања од стране комунистичке власти, да би тек 80-их било предложено враћање његових дела у језгро наставног плана и програма. Тада је Бранко Ћопић изјавио да само најбољи писци треба да сачињавају језгро, за разлику од критеријума послератне власти када су писци били препоручивани по националности и "који су били познати као писци само њиховим породицама".
(Наставак следи...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.