Данило Шћепчевић из Његуша, нови кандидат патријарха српског је, као двадесетседмогодишњак изабран 1697. године на Црногорском збору за новог верског поглавара српске православне Цетињске митрополије, што је био битна прекретница у српској националној историји.
Још док су Млечани били на Цетињу, 1692. године, пре протеривања гувернадура Болице и његове војске, изненада је умро владика Висарион Бориловић Бајица, њихов велики савезник, који је у свом народу уживао огроман углед. Још 1690. године у време велике сеобе Срба је српски пећки патријарх избегао далеко на север, а Пећку патријаршију заузео Грк по имену Калиник I, који је спроводио турску државну политику у Српској православној цркви.
Венеција је имала више кандидата, све са своје територије (Боке Которске, тј. тзв. „Млетачке Албаније“), али ниједан није био довољно добар, пошто није у црногорском народу уживао велики углед. Једно време је разматрана и могућност да се то место остави упражњено, како би Венеција лакше контролисала Црну Гору, или чак да се католички пропагандиста постави на место Црногорске митрополије, што је брзо напуштено као опција тешко прихватљива за Црногорце.
Последњи и најозбиљнији кандидат им је био бивши београдски митрополит Хаџи-Симеон, али је и он напуштен због своје превртљивости (био је у служби Хабсбурговаца, потом Дубровачке Републике, а на крају и пришао Венецијанцима, након великих поклона). Турски човек кога је предложио пећки патријарх Калиник I није прошао на избору, већ је на Црногорском збору 1694. године изабран нико други до кандидат српског одбеглог патријарха Арсенија III Чарнојевића, Саватије-Сава Калуђеровић из Очинића. Али, владиковао је само непуне три године, пре него што је умро, што је поновно отворило питање цетињског владике.
Данило Шћепчевић из Његуша, нови кандидат патријарха српског, изабран је као двадесетседмогодишњак 1697. године на Црногорском збору за новог верског поглавара Српске православне Цетињске митрополије, што је био битна прекретница у српској националној историји и један од неколико битних догађаја ових крајева који су означили турбулентни период великог Бечког рата, у јеку сукоба између Османлија и Венецијанаца.
- Наставак следи -
(Текст је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама АП Војводине)