Данило Шћепчевић Његош је основао династију Петровића Његоша, која је Црном Гором управљала више од два века и дала подстрек целокупном организовању и националној борби српског народа који је живео под Турцима и која је успела у скоро немогућој мисији изградње, подизања и развијања српства Црној Гори и самог црногорског друштва.
У писму "Поштованим кнезовима и старјешинама црногорским" из 1714. године, владика Данило пише и ово:
"Сигуран сам да ове моје ријечи неће бити баш драге многима пошто сте узнемирени од нападаја и пожара који вас уништише. Ако је још неко жив, нека не клоне, већ нек слави Бога и нека каже да нам је Господ Бог послао зло по свом праведном суду због наших гријехова, а они који нису више у животу нека се пред Богом кају и плачу и нека кажу: 'Господе, смилујте се на нашу биједу и опростите нам гријехове'. Не будите тако бездушни да се тјешите туђим злом, већ као хришћани живите у љубави и миру, пошто ће вам можда благи Бог помоћи да повратите своје земље и да увећате своје насљедство. Ја вам се кунем да ћу, ако убрзо не умрем или ако ми се не деси нека несрећа на путу, ускоро бити међу вама, ако Бог и Мајка Божја ми буду удијелили ову милост. Нећемо остати у животу по одлуци сатане, а ако ме благи Бог сретно доведе до цара (руског Петра Великог), па да бих пред њим изгубио и главу, заиста ћу се заузети за вас. Благи Бог зна, а исто тако и читави свијет, да код нас нема лажи док смо беспрекорном вјерношћу служили и цару Петру и Богу.”
У титули митрополита Данила се не спомиње црногорско име, већ само скендеријско-приморско. Историчар Андрија Лубурић у књизи Поријекло и прошлост династије Петровић, наводи неколико његових писама и у свима је титула иста. Тако у писму из 1704. године, између осталога пише: Данил, божијеју милостију митрополит скендерски и приморски.
Јохан Георг Кол у књизи Путовање у Црну Гору описује звоно које је изливено у Млецима у вријеме митрополита Данила. На звону је писало: Daniel Mitropolita di Scanderia ed oltra Marina... anno 1718. И у грамати руског цара Петра Великог Данило је споменут као митрополит скендеријски и приморски. Зато га је историјски неисправно титулисати митрополитом црногорским, иако у његово време постоји црногорско име и неформално он јесте митрополит и Црногорцима.
У повељи митрополита Данила, коју је издао патријарх Арсеније III Чарнојевић 1700. године, означено је подручје владичанства: у Скендеријско владичанство улазила су следећа места: Црна Гора (Стара Црна Гора - око Цетиња) и племена Грбаљ, Паштровићи, Кртоли, Луштица и градови Бар, Скадар, Улцињ и Подгорица, затим Жабљак, као и племена Зета и Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Пишери и Вјелопавлићи.
Данило Шћепчевић Његош је основао династију Петровића Његоша, која је Црном Гором управљала више од два века и дала подстрек целокупном организовању и националној борби српског народа који је живео под Турцима и која је успела у скоро немогућој мисији изградње, подизања и развијања српства Црној Гори и самог црногорског друштва.
(Текст је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама АП Војводине)