Након одлуке турског парламента да одблокира Шведској пут ка НАТО-у, Мађарска је остала једина чланица алијансе која још није прихватила кандидатуру Стокхолма.
Премијер Виктор Орбан упутио је ових дана позив свом шведском колеги Улфу Кристерсону да дође у Будимпешту ради разговора о овом питању, али је из његове владе стигао неочекиван одговор. Наиме, шведски министар спољних послова Тобијас Билстрем је одговорио да "нема потребе за састанком двојице лидера" и тако ставио Мађарску у још изазовнију позицију.
До сада је полузванично мађарско објашњење било да је Мађарска одлагањем ратификације помагала Турској, осигуравајући да Анкара не остане изолована у свом одлагању, о чему је говорио и Жолт Немет, председник Одбора за спољне послове мађарског парламента. Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, изразио је оптимизам након одлуке Турске, наводећи да „такође рачуна да ће Мађарска што пре завршити своју националну ратификацију“. Он је подсетио на ранија уверавања мађарског шефа дипломатије Петера Сијарта да ова земља неће бити последња чланица НАТО која прихвата чланство Шведске у НАТО-у. Одлука турског парламента сада чека на потпис председника, али се очекује да ће се то догодити прилично брзо.
Крајем прошлог лета, Сијарто је обећао је да ће се питање придруживања Шведске наћи на дневном реду парламента у Будимпешти до јесени, али се то није догодило. У октобру је Турска потписала протокол о приступању Шведске НАТО-у, чиме је завршен процес дуг годину и по дана. То је у први план ставило питање да ли ће и Мађарска донети одлуку о овом питању. Политичари из владајуће странке Фидес, међу којима су лидер посланичке групе Мате Кочиш и министар спољних послова Петер Сијарто, коментарисали су овакав развој догађаја ставом да „ратификација приступања Шведске у НАТО није на дневном реду предстојеће пленарне седнице Народне скупштине“, и да "чињеница да је турски председник поднео парламенту нацрт закона којим се одобрава пријем те скандинавске земље у НАТО није променила ситуацију у Мађарској".
Влада у Будимпешти је показала доста оклевања у погледу приступања две нордијске државе НАТО-у због бројних политичких несугласица, видљивим углавном на форумима ЕУ. И Финска и Шведска, поред још неколико земаља, придружиле су се правном спору против мађарског закона о заштити деце, означавајући га као угрожавање ЛГБТ популације. Занимљиво је да се Финска укључила у подршку европској тужби само дан након што је парламент у Будимпешти пристао на чланство те државе у НАТО-у, па отуда и скептицизам дела мађарских парламентараца у погледу одобравања зеленог светла за Шведску.
Недавно је шведска државна телевизија снимила специјални видео материјал са циљем да буде приказан у школама, у коме се Мађарска приказује као ауторитарна држава која крши људска права. Видео са садржајем који, како је оцењено у Будимпешти "садржи увредљиве и обмањујуће оптужбе на рачун Мађарске", наручио је УР, шведски образовни портал, и одобрен је за приказивање тамошњим ученицима.
Мате Кочиш, лидер посланичке групе Фидеса, рекао је тим поводом да је „потпуно несхватљиво како Швеђани могу да верују да ће мађарски парламент после оваквих акција са ентузијазмом подржати улазак Шведске у НАТО".
Он је истакао да не мисли да би разуман човек тако нешто урадио и додао да се чека објашњење, јер је "потребно да се то питање разјасни". Колико је познато, очекивано разјашњење из Шведске до сада није стигло у Будимпешту.