Као одговор на критике лидера посланичке групе Европске народне партије, Манфреда Вебера, премијер Мађарске Виктор Орбан објавио је својеврсно саопштење за јавност под називом „Самиздат бр. 5“, које преносимо у целости.
У немачкој јавности, Манфред Вебер је означио мађарску политику као погрешан пут и предочио да се таква погрешна политика у Мађарској спроводи последњих десет година. Пре него што је наступила криза изазвана вирусом ковид-19, та политика је успела да смање незапосленост са 12 процената на испод 4 одсто, а државни дуг са 84 на мање од 66 процената. У међувремену смо више него удвостручили минималну зараду и скоро удвостручили просечну плату.
Истовремено, финансијска моћ просечног домаћинства порасла је троструко. Од 2014. мађарски БДП је порастао за 2-3 одсто изнад просека ЕУ. Мађарска је највише потрошила на подршку породици, на културу и спорт. Гарантујемо места у јаслицама и пружамо бесплатан школски оброк и уџбенике за мађарску децу. Да ли је ово погрешан пут?
Јасно је зашто Манфред Вебер рони сузе над Мађарском. Криви нас за неуспех да постане председник Европске комисије. То је истина. Али, да ли би лидеру европске политичке странке требало дозволити да угради у своју визију и лични бес или чак мржњу? Чак и ако је то разумљиво на личном нивоу, то у принципу није у реду.
Очекујемо да наши лидери ојачају партијску породицу, подигну јој тежину и утицај, како бисмо заједно били јачи од математичког збира наших напора. Манфред Вебер се придружио елитном клубу левице, где је тренутно у моди апсурдна европска политичка геометрија. Према овој геометрији, политичка десница има само крајности; стога чак и само њено постојање представља континуиране претње: синоним је за фашизам, нацизам, национализам, антисемитизам и хомофобију. Политичка левица је, међутим, прво избацила Британце из ЕПП-а, затим и из ЕУ; конзервативци предвођени ПиС-ом, у овој геометрији, не могу се сматрати партнерима. Капије се морају отворити лево. Поздравимо социјалдемократе, затим левичарске либерале, ускоро и зелене. Ко зна где ће то стати? Клизава је падина.
Људи у Бриселу морају да схвате да за нас у Централној Европи наш презир према Марксу, Лењину и комунизму није ништа мањи од онога што осећамо према нацистима и националсоцијализму. Политичар са амбицијама за високу функцију у Бриселу мора да схвати да Централна Европа никада неће одустати од својих хришћанских вредности, националне културе и нашег веровања у традиционални - и за нас једини - породични модел. Они који следе позиције у Бриселу морају схватити да циљ није културна, либерална хомогенизација Европе, већ изградња савеза слободних нација.
Ако су Немци, политичари који се пријављују за канцеларије у Бриселу никада немају лак пут. Политичар са амбицијама за високу функцију у Бриселу ово никада не сме да заборави. Погрешили би ако би, уместо да прихвате наше културне и историјске разлике, покушали да нас присиле на населимо мигранте или ако би нам нам претили санкцијама, повлачењем средстава, изгладњивањем и сличним мукама. Погрешили би ако би порекли постојање националног суверенитета, као што то чини и Вебер. Погрешили би ако би, као што Вебер предлаже, поставили Европски парламент изнад националних парламената и, уместо споразумних одлука, предвиђених ЕУ уговорима, убудуће фаворизирали већински систем доношења одлука, који угрожава мање државе. Није лако, али могуће је увући конац у иглу. Наводно су за то сви способни.