Председник Националног савета Секеља (СНТ) тврди да би нацрт закона о територијалној аутономији тог дела мађарске националне мањине у Румунији, који је букурештански парламент у децембру одбацио по хитном поступку, требало поново да буде поднет законодавном телу након парламентарних избора, заказаних за у другу половину ове године.
Балаж Ижак је у свом саопштењу нагласио да се у последњих двадесет година румунско законодавство у просеку сваке четири године суочавало са чињеницом да Секељи не одустају од захтева за територијалу аутономију и своје визије да од Румуније "направе демократску земљу, кроз спровођење аутономије".
„Узимајући у обзир циклус парламентарних избора, можемо рећи да је четворогодишњи поднесак природан и неопходан. Састав законодавне власти се временом мења, а заједница Секеља не може себи дозволити да ускрати могућност ниједном румунском законодавцу да се упозна са статутом аутономије Секеља“, сматра он.
Ижак каже да би шесто подношење статута аутономије требало да буде након избора, између 2024. и 2028, и да свако даље подношење треба да буде пропраћено догађајем високог приоритета у Румунији и на међународном нивоу, масовним демонстрацијама, јавним форумима, интензивном дипломатском активношћу и медијском кампањом коју су покренули чланови заједнице.
„Природно је очекивање нашег парламентарног представништва да би требало да помогне успеху нацрта закона јавним иступима и свим средствима која су им на располагању“, рекао је Ижак.
Председник СНТ-а је подсетио да је Јужном Тиролу било потребно 50 година да добије аутономију, Шкотској 300, а да је Каталонија, која је потпала под шпанску власт 1714. године, аутономију добила тек 1978.
Када је у питању одбацивање статута аутономије Секлерске од стране Букурешта, Ижак је рекао да су мишљења законодавног савета (стручног тела које испитује правну усклађеност текстова) румунског парламента „далеко од убедљивог“, да садрже бројне противречности, чињеничне грешке, намерне и злонамерне неспоразуме, па чак и примере фалсификовања међународних докумената.
„Оно чему се можемо надати је да би, као први корак, румунско законодавство могло побољшати свој интелектуални квалитет, што не значи да ће бити толерантније и спремније да прихвати статут аутономије. Услови за дебату се побољшавају, а то је и у нашем интересу. Иако се нацрт не ставља у скупштинску расправу, ипак постоје писани и јавни контрааргументи, који се могу оповргнути, а могу се упутити и законодавном већу, али и свим посланицима, што смо и урадили. Узак је обим расправе, али је то прилика коју смо искористили и искористићемо“, наводи се у саопштењу.