Након што је објављен у званичном административном гласнику ЕУ у понедељак, План Европске уније о смању потрошње гаса ступио је на снагу. Споразумом се од свих земаља ЕУ тражи да добровољно смање потрошњу гаса за 15 одсто, при чему би Европска комисија то могла да прогласи обавезом у ванредним околностима.
Извесна изузећа постоје за поједине земље и индустрије, док Мађарска и Пољска нису одобриле финалну верзију закона. Према оцени енергетских стручњака Ирска је од свих европских држава најгоре припремљена земља за енергетску кризу. Широм Европе и пре ступања на снагу овог споразума грађанима су стигле смернице како да штеде енергију спремајући се за "најхладнију зиму".
У штедњи предњачи Немачка, која је, спремајући се за претећу енергетску кризу, међу првима кренула са конкретним мерама за смањење потрошње енергије. С обзиром на то да се ослањала на Русију за више од половине свог гаса пре инвазије Москве на Украјину 24. фебруара, посебно је рањива на поремећаје и већ је забележила пад у снабдевању, преноси Ројтерс.
Баварска је договорила начине да смањи потрошњу енергије за 15 одсто између августа и краја марта, укључујући искључивање термостата у јавним зградама. Према програму у пет тачака који је у уторак одобрила Влада ове немачке државе, јавне канцеларије морају бити загрејане на максимално 20 степени Целзијуса, а вода у купатилу се неће загревати зими.
Влада ће у одређено време гасити или палити светла у ходницима јавних зграда и ван њих. Циљ мера у југоисточном региону је да се помогне да се попуне складишта гаса у земљи како би се избегле несташице током зимског врхунца, наводи се у саопштењу државног канцелара.
Хановер је још крајем јула најавио мере уштеде енергије, као што је укидање топле воде у тушевима и купатилима у градским зградама и рекреативним центрима. Такође, општинске зграде грејаће се само од 1. октобра до 31. марта на собној температури не вишој од 20 степени Целзијуса, уз забрану употребе мобилних клима уређаја и грејача. Јаслице, школе, старачки домови и болнице биц́е изузети од мера штедње.
Берлин је као меру штедње струје искључио рефлекторе, а гашење рефлектора у својој градској вец́ници на тргу Мариенплац предузео је и Минхен, у ком ће у општинским канцеларијама бити само хладне воде, а планира се и искључење фонтана.
Према писању "Спорт Билда", одлучено је да се "гасе" светла на Бејерновом велелепном стадиону "Алијанц арени", па ће тако црвено спољашње осветљење бити укључено само три сата пошто падне мрак, а до сада је то било шест сати. Грејање травњака биће пребачено са гаса на пумпе на топао ваздух, за који ће струју производити соларни панели на стадиону. Рад клима уређаја биће умањен, а ложе ће бити хлађене, односно грејане, само када корисници унапред најаве да ће их користити. У тоалетима посетиоци стадиона моћи ће да користе само хладну воду.
Министарство енергетике Аустрије, због могуће несташице гаса, грађанима препоручује да се краће туширају, како би трошили што мање топле воде, и да користе хладну води за прање руку, зуба или судова. На сајту министарства може се прочитати и савет да за пиће грађани користе хладну уместо топле воде, да састружу остатке са судова уместо да их потапају у топлу воду, као и да кувају са затвореним поклопцем, јер се тиме уштеди до 40 одсто енергије.
Мерама штедње прикључио се и аустријски ланац супермаркета "Шпар" у Аустрији, наложивши смањење осветљења у својих 800 објеката. У објектима "Шпар", "Еурошпар", "Интершпар" и "Максимаркт" раније него до сада гасе се светла, спољашње осветљење светли знатно краће - кратко пре отварања и после затварања, чиме се очекује значајно смањење потрошње струје за око милион киловат сати годишње.
Према процени аустријске војске, вероватноћа да ће у Аустрији у наредних пет година доћи до "блекаута", односно краха електричне мреже, је 100 одсто. "Блекаут" би погодио готово целокупно снабдевање у земљи, а то значи да заправо ништа не би функционисало. Повод за забринутост даје застарела електроенергетска мрежа у Аустрији. Преносна мрежа датира још из средине прошлог века. Удружење трговаца се припрема управо за такву ситуацију.
Два велика поремећаја у европском систему снабдевања електричном енергијом протеклих година су удружење трговаца Аустрије подсетила да не постоји стопостотна безбедност снабдевања. Удружење трговаца је са Аустријским друштвом за припрему на кризе издало приручник за случај "блекаута". Последице "Блекаута" биле би по друштво, привреду и трговину катастрофалне, наводи то удружење. Уколико би у Аустрији на 24 сата нестала струја, штета по привреду би била најмање 1,2 милијарди евра.
Грађани Швајцарске би требало да размисле о томе да у кући имају свеће за случај вишесатног прекида снабдевање струјом, поручује шеф енергетског регулатора (Елцом) Вернер Лугинбил за „Ноје Цирихер Цајтунг“ (НЗЗ). У Швајцарској се припремају за могући хаос у вези са струјом од јесени, па се грађанима поручује да, на зиму, морају рачунати, у најгорем случају, са искључењем струје. Уколико дође до несташице струје, швајцарске власти су припремиле мере, као што је смањење уличног осветљења, гашење осветљења излога радњи, али и светлећих реклама.
Разматра се и увођење забране коришћења уређаја за прављење снега, као и продаја грејалица на струју. Шпанска Влада је прошле недеље објавила планове спречавања да канцеларије, продавнице и друга места постављају климатизацију испод 27°Ц током лета, као део напора да се смањи потрошња енергије у земљи и ограничи зависност од руског гаса.
Нова правила би такође спречила подизање температуре грејања изнад 19°Ц зими. Иако влада чврсто стоји на плану у целини, пред таласом критика, посебно из угоститељског сектора, помало попушта. Објављена је нова листа установа које ће бити изузете од правила, која укључује болнице, универзитете, школе, вртиће, али и фризерске салоне. Барови, ресторани и одређене продавнице такође ће моћи да користе климу "на око 25 степени", а не на 27 степени колико је првобитно најављено.
Измењена правила би требало да се односе на радна места на којима особље има „услове за физичку вежбу“, за разлику од седећих радних места као што су канцеларија или продавница где запослени не обављају много физичке активности. Та места ће и даље морати да се придржавају првобитних ограничења за климатизацију од 27°Ц.
Влада Летоније одобрила је данас измене закона о мерама за смањење утицаја ванредног поскупљења енергената, које измеду осталог укључују и надокнаду трошкова за грејање домаћинстава. Укупан износ подршке повећан је са првобитно предвидених 350 милиона евра на 442,25 милиона евра, наводи се на сајту владе. Kако преноси агенција Интерфакс, реч је о подршци грађанима који за грејање користе струју, природни гас, дрвени брикет, пелет и огрев.
"Узимајући у обзир нагли раст цена дрвених брикета и пелета, као и њиховог учешћа у грејању домаћинстава, одређен је лимит на 300 евра по тони", наводи се у саопштењу.
Град Загреб одлучио је да у четири зграде Градске управе температура хлађења буде повећана са 22 на 25 степени Целзијуса, и поред тога увео ноћни режим хлађења, пре две недеље. Очекује се да ће тако бити остварена уштеда у количини утрошене енергије од барем 20 одсто. Главне препоруке хрватске Владе се односе на грејање и хлађење просторија – највиша температура за грејање треба да буде 21 степен, а за хлађење не треба да буде нижа од 25 степени.
Премијер Албаније Еди Рама још у јулу је упозорио албанску јавност да су могуће рестрикције електричне енергије јер, како је рекао, Албанија није успела да набави довољно струје. Након разговора са градоначелницима у Поградецу, Рама је рекао да је Влада припремила план за ванредне уштеде електричне енергије којим су предвиђене и редукције у случају потребе, пренео је лист Албаниан пост.
Ирска је "најгоре припремљена земља у Европи" за енергетску кризу, а могућност да се ове зиме нестану електричне енергије појавила би "катастрофална", упозорио је енергетски стручњак. Земља би чак могла бити принуђена да ограничи употребу електричне енергије како би спречила нестанке струје у зимским месецима јер привремени генератори за хитне случајеве можда неће бити у функцији на време, саопштено је јуче, преноси Бизнис плус.
Говорећи јуче, енергетски стручњак Дон Мур је рекао: „Довели смо се у ову позицију, најгоре припремљену земљу у Европи, и то нешто говори". Мур је рекао да његов комитет годинама покушава да упозори људе на то колико је енергетска безбедност Ирске рањива у случају кризе – посебно када је у питању гас.
„Немамо складиште гаса у Ирској. Гасно поље Kинсале је сада исцрпљено. Влада је пре неколико година имала опцију да га заправо користи као складиште гаса. Немачка ужурбано пуни своје складиште гаса у овом тренутку. Имају складиште гаса од 100 дана. Аустрија има складиште гаса од скоро годину дана. Ми, на самом крају гасне мреже, одлучили смо да ризикујемо и немамо га. Друго питање је што смо једина земља у Европи са обалом која нема постројења за увоз течног природног гаса. То би нам пружило алтернативу гасоводима кроз Велику Британију. Влада је одлучила да нема ЛНГ", рекао је он.
Природни гас обезбеђује преко 50 одсто електричне енергије у Ирској, према статистикама ЕирГрид-а. Рат у Украјини довео је до оптерећења гасом, што је довело до тога да ЕУ тражи од држава чланица да смање потрошњу гаса за 15 одсто. Ирска је добила изузеће.
Истовремено, Грчка је, заједно са Шпанијом, Италијом и Португалом, успела да обезбеди клаузулу која омогућава да се део природног гаса који користе електране и који је неопходан за стабилност система изузме из ограничења од 15 посто у случају ванредне ситуације у сектору производње електричне енергије.
Земље чланице ЕУ су 5. августа званично усвојиле план за ванредне ситуације који се односи на смањење потрошње гаса, како би уштеделе гориво за зиму због неизвесности с руским испорукама, упркос противљењу Пољске и Мађарске финалној верзији закона.
У уредби се наводи да ће земље ЕУ „уложити све своје напоре" да смање потрошњу гаса од августа ове до марта идуће године за „најмање 15 одсто" у односу на њихову просечну потрошњу у претпходних пет година.
Ако Европска комисија уочи „озбиљну несташицу гаса" или се појави изузетно велика потражња за гасом, може затражити од земаља ЕУ објаву опште опасности у блоку. Тиме би смањење потрошње гаса постало обавезујуће, уз ограничене изузетке.
Мађарска, која је у преговорима о куповини додатних количина гаса из Русије, била је једина земља која се успротивила споразуму прошле недеље, доводећи у питање легитимитет правила ЕУ која утичу на енергетску безбедност земље.
Пољска је такође била против коначног закона, мада је у начелу подржала споразум. Варшава је оценила да недостаје правни основ за тај закон и да би одлуке које се тичу енергетског микса земаља чланица требало да се доносе уз једногласно одобрење свих држава ЕУ. Пољска министарка за климу и животну средину Ана Москва изјавила је јуче за пољску медијску кућу Шећи да Европска комисија неће моћи да натера Пољску да се повинује новом плану ЕУ за смањење потрошње гаса, као и да Пољска неће делити своје резерве гаса са другим чланицама блока. Њихово противљење ипак није спречило усвајање плана, којем је била потребна подршка најмање 15 земаља да би постао закон.
Пре почетка војне операције у Украјини, Русија је обезбеђивала 40 посто укупних потреба ЕУ за гасом. Москва је од тада смањила доток гаса у Европу, што је отежало земљама блока да попуне складишта уочи зиме и подстакло општу јагму за куповином неруског горива и за предузимањем мера за ограничавање потрошње гаса.