Стефан Немања (око 1113 - 13. фебруар 1199. или 1200) био је српски велики жупан (1166-1196), који се изборио за политичку самосталност у односу на Византију и уједињење српских земаља (Рашка, Дукља, Травунија, Хумска земља, Неретванска крајина) у јединствену државу.
Немања је био је родоначелник српске владар-ске династије Немањића, која се одржала на власти све до 1371. године. Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а заједно са сином Светим Савом I Српским, једним од утемељивача Српске православне цркве, која Стефана Немању слави као Светог Симеона Мироточивог.
Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба. Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је вероватно 1166. године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата - Мирослава и Страцимира.
Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу I Комнину (1143-1180) и признао га за свог суверена 1173. године. После цареве смрти 1180. започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на околне српске области (Косово, Зета, Травунија, Захумље и Неретвљанска област), осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190. године, након чега је Рашка симболично постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања. На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. На међународном плану српски велики жупан је био одан вазал Манојлу Комнину од 1172. године.
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.