Крајем и после Другог светског рата постојали су хорови у Калазу, под вођством Ђуре Чикоша и у суседном селу Помазу, под вођством Игњата Чобана. Прво се разишао хор у Калазу, када је Мирослављев деда Ђура преминуо.
Под именом „Јавор” основан је нови мушки хор 1989. године, у зиму, у оквиру Сент-андрејског културног удружења, којим је руководио Мирослав Брцан. Помашки хор је још неколико година постојао, све до смрти Игњата Чобана.
Потом се поново формира хор који је имао 15, углавном старијих чланова. Набројаћемо их, а они који су се упокојили, поред њиховог имена је крстић. Мирослав Брцан се сећа прве пробе када се певачко друштво формирало.
Он о томе приповеда: „Kрајем децембра 1989. године отишао сам на прву пробу хора. Било нас је петнаестак и ту је било више чланова бившег старог хора из Kалаза и Помаза, али је било и неколико Мађара, неправославних, који су волели и ценили наше црквено појање. Нажалост, не могу имена свих чланова хора ни да сетим. Били су ту: Јован Белош+, Радивој Kичињ+, Јован Весић+, Ненад Роцков+, Стеван Петровић+, Миленко Милошевић+, Иван Маргаритовић+, Лазар Томашевић+, Милорад Шошић+, Георгије Мијатовић, Золтан Бренер (Мађар), Јован Божић, млади свештеник који је страдао у саобраћајној несрећи.Ту су били и наши придружени чланови: Стеван Вуковић+ (тенор), Димитрије Стефановић+ (професор), Балаш Дери (Мађар, професор музике и вера на "Етвеш Лоранд", униврзитету у Будимпешти, заљубљеник у нашу музику), Георгије Диош, који је пола Србин, а пола Мађар, Петар Kрунић, Атанасије Голуб+, Милан Јурковић+, Милан Дујмов, бивши свештеник, његов син, Дејан Дујмов, Георгије Аксентијевић, Чехи Ласло (Мађар), Галош Јено (Мађар), Давид Ерор из Хрватске. (…)
(Наставак следи...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.