На крају своје стокхолмске стазе Иво Андрић је, без уштирканог пластрона и тамног одела, посетио и студентски дом. Мада несклон давању савета младима, ипак је пожелео да укаже на оно што свет чини бољим и лепшим.
"Будућим лекарима, инжењерима, авијатичарима ја бих саветовао да оставе мало места у својој души за уметност. Јер, уметност чини, како је рекао славни руски романсијер Тургењев, да лакше подносимо зло, а да још лепше доживимо добро. Поезија, лепа слика, уметност сва – никада вас неће преварити. То је мој савет, а ви са њим чините оно што чините са свим саветима", рекао је тада Андрић.
„Мајстор приповедачке уметности”, носећи у своју земљу најважније одличје светске културе, понео је и одјек Естерлингове беседе којом су свету представљени разлози због којих је награду добио. Одликован је, јер је као историчар и филозоф поставио питање о силама и снагама које обликују један народ и једну нацију усред тешких несугласица и бесних трвења; јер је обухватио те разлике својом стеченом мирноћом; јер их је посматрао у светлу разумевања и хуманости и јер је његовим делима свету пренета стоичка порука народа с Балкана.
Сумирајући утиске на крају своје стокхолмске стазе, Андрић је изјавио да му је најдражи био сусрет са студентима и професорима Словенског института на једном од најстаријих европских универзитета у Упсали. Без рефлектора и камера, Андрић је одржао предавање о језику и стилу, о тајнама заната писца, о својој књижевној инспирацији, судбини писца и дела. Тада је говорио и о Травничкој хроници, изворима и генези, историји и идеји, инспирацији и готово инжењерској техници за савладавања грађе. Говорник је потом одрецитовао Стриндбергову песму „Певачи”, коју је као младић превео са немачог на српски језик. Андрић, као доказани библиофил, није пропустио да види и неке од драгоцености библиотеке Каролиншког универзитета у шетњи кроз одаје тога књижевнога храма.
Иза кулиса традиционалних церемонијала и дворских церемонија, у смирај дугог радног стокхолмског дана, Андрић је највеће признање доживео на улицама тога града, у чијим је књижарама било истакнуто да заинтересовани могу да купе само по једну његову књигу. Швеђани су били задовољни што су најзад добили нобеловца кога могу да читају, да сретну у књижари и да од њега, без много буке, добију аутограм; да га окрзну по рамену и захвале му за Дрину; да му пошаљу писмо са алузијом на његово дело, као што је то учинио власник хотела где су Андрићеви одсели, изражавајући наду да се добитник осећа пријатно „у његовом каравансерају”.
О свечаном вечерњем пријему код шведског краља, који се традиционално организује 11. децембра, Андрићева супруга је у свом дневнику оставила жив, детаљан и динамичан запис, направљен оком сликара: „Вечера у двору у 6.45 куцају на врата новинари и фотографи, желе да нас сниме како се облачимо за двор – Мандарин их моли да нас сачекају у холу – тамо су нас и снимили – а америчке добитнике су успели да сниме по собама. Стижемо у двор у 7.30, свечане степенице застрте кокосовим тепихом, црвено до првог спрата – ту су гардеробе – прва за мушкарце друга за даме. Одатле плави тепих до великог салона ту нас дочекују дворске даме у униформама и великодостојници са ордењем и фраковима. Сви лакеји црно и сребро. Нобеловце су постројили до врата у дубини и објаснили нам ко ће с ким да уђе у галерију на вечеру. На врата до којих стојимо улазе краљ и краљица, принчеви и принцезе рукују се са свима редом (нобеловци, министри, академици). Затим сваки по претходном списку долази по своју даму, по мене стари принц краљев брат. Мандарин води принцезу Дезире. На столу жардињере, свећњаци и остало т.зв. мексиканско сребро. После вечере у истом реду идемо у салон, служи се кафа – краљевска породица са сваким по мало поразговара, једноставно и срдачно. Принцеза мајка ми каже да ме њена пријатељица видела у Старом граду. Ја сам заиста разгледала Стари град, али нисам мислила да неко мене гледа.”
*
Чланак је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Фонд за избегла и расељена лица и Србе у региону АП Војводине. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Фонда, који је доделио средства.