У позадини најновије афере "Мрежа", због које је смењен хрватски министар привреде Давор Филиповић, јесте енергетски рат Мађарске и Хрватске, пише данас загребачки Вечерњи лист.
"Уз потенцијално криминални аспект, можда важнији је политички крак приче који упућује на два можда битна закључка: први је да заступници (опозиционог) Моста селективно и некритички у јавни дискурс стављају наратив који служи остваривању приватног интереса једне особе, правдајући се борбом против корупције, чиме користе политичку позицију у сврху која није јавни већ њихов политички интерес", пише лист.
Други је, додају, да су, вероватно несвесно, постали нечија марионета у пуно комплекснијем стратешком репозиционирању на енергетској карти југоисточне Европе.
Чињеница је, пише лист, да је Хрватска, првенствено захваљујући свом географском положају, након Путинове инвазије на Украјину и увођења западних санкција на руске енергенте, постала занимљив партнер западним силама.
Реализација ЛНГ терминала на Крку, као и нафтоводни систем с извором у морској луци, постали су хрватски адут у енергетском преслагивању и прилика да услед мешања карата Хрватска заузме значајнију позицију него што ју је имала донедавно. Услед тог преслагивања и очекиване Хрватске иницијативе, Мађарска се нашла у позицији да изгуби своју дугогодишњу доминацију, пише Вечерњи лист.
У том контексту ваља, кажу, поставити и питање јесу ли хрватска политичка сцена и њени актери постали подложни прикривеним утицајима и лобирањима. Међутим, није Ина једина тачка у којој се преплићу хрватски и мађарски пословни интереси, а поље сукоба значајно се проширило након почетка рата у Украјини и велике енергетске кризе која је захватила Европу, до јуче зависну од руских енергената.
Након што је ППД (Прво плинско друштво) хрватског бизнисмена Павла Вујновца у новембру прошле године због санкција руски гас заменио америчким, кључне мађарске компаније почеле су да губе битку у гасном бизнису.
Десетогодишњим закупом капацитета на ЛНГ терминалу ППД је Мађарима, према грубим проценама, из џепа избио 36 милијарди евра промета, пише Вечерњи.