Јоаким Вујић, отац српског позоришта, рођен је 9. септембра 1772. у Баји. Убраја се у ред најплоднијих српских књижевника – аутор је преко четрдесет различитих дела. Превео је и прерадио 27 позоришних комада. Његова мисија је била да оживи српски позоришни живот и шири позоришну уметност.
Отац Јоакима Вујића био је сапунџија и трговац. У родном граду, Баји, Јоаким је завршио славеносербску основну школу, а исто тако и немачку, латинску и мађарску. По завршетку основног образовања одлази у Нови Сад, где је уписао средњу школу, а после годину дана уписује гимназију у Kалочи, где се задржао две године.
Млади Јоаким, откривши свој пасионирани мобилни дух, одлази у Сегедин, где је постао синтаксиста. У Сегедину такође у једном моменту одустаје од школовања и одлази за шегрта, али га је прва газдинска грубост разочарала те се поново враћа у родну Бају. Из Баје поново зарад нових сазнања походи Kалочу, одакле по завршеној школској години одлази у Братиславу да учи „више науке”, али с обзиром да се није могао издржавати поново се враћа у Kалочу.
У том месту је изучавао поезију, па потом отишао у Ђур на даље школовање за реторичара, али се због строгости директора уплашио и отишао у Острогон да упише гимназију. На наговор свештеника Лазара Перенчевића, који је желео да његов син Јова учи са Јоакимом, он одлази у Братиславу 1792. где постаје стипендиста Евангелистичког лицеја. У лицеју је учио: реторику, логику, алгебру, мађарску историју, римске обичаје, светску историју, филозофију, физику, права, догматику, моралну философију, хебрејски и старогрчки.
Са намером да заврши правне науке, уписао се у Римокатоличку академију. Разочаран стварношћу и правом као таквог, Вујић напушта 1975. ове студије и враћа се у Бају. (...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.