Почетком јануара 1824. Јоаким Вујић је у Земуну приказао три представе за које је председник града дао помоћ и дозволу. Вујић није оставио документ у коме се наводи које три представе су биле одигране, већ само да јесу. Ово су за позоришну историју Земуна биле прве представе на српском језику.
Темишварска публика је у јуну 1824. видела представу „Сестре из Ирига или Шнајдерски калфа”. Темишвар је град у коме се налазило друштво „Удружена позоришна пословница” коју су сачињавали богати Срби који су из чисте љубави делали зарад осигуравања и негоавања уметничког нивоа и укуса у позоришту.
Ово удружење је направило трогодишње планове који су укључивали не само проналажење трупе и стварање репертоара већ су у планове укључили ресторан са кафаном, редутну салу за плесове, станове, крчму. Вујић је својом представом у ову сложену градску структуру утакао и српско позориште, по први пут.
Следећа одредница Јоаким Вујића је била Панчево, која је у неку руку била његова „театарска база” у коју је често долазио. О његовим првим представама у Панчеву сазнајемо из „Земљописанија” у коме се он захваљује Панчеву за позајмицу за објављивање „Земљописаније”.
Прва световна, грађанска позоришна представа на српском језику, одиграна је 24. августа 1813. године. Организатор овог подвига био је, ко други до Јоаким Вујић. Изведба је била на текст Августа Kоцеуба „Папагај” које је Вујић, превевши га на српски прекрстио у „Kрешталица, једно јавно позориште у три дејствија”. Представа је приказана у пештанском позоришту Рондела, у којем је радило Мађарско национално позоришно друштво. (...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.