Са представом „Паунка Јагодинка” Јоаким Вујић је 18. фебруара 1832. гостовао у Градском позоришту у Араду. Не зна се писац тог текста, али се овом представом Вујић приближио немачкој професионалној дружини.
Свој први превод „Инкле и Јарика”, Јоаким Вујић је поново приказао у Kарловцима, у Сали „Kод римског цара” 7. марта 1833. За ову представу је штампан плакат на немачком и српском и представља за сада најстарији плакат из историје српског позоришта. Назначено је да се представа изводи „у корист славено-серпског књижевства”. И ово је, наравно, била прва јавна световна представа на српском језику. Ова представа је својеврсан предзнак стварања театарског живота на матерњем језику.
Године 1833. Јоаким Вујић се поново враћа у Панчево. То је година када је прикупљао новац за штампање „Животоописанија”, које је писао у манастиру Бездин. И представа у Kарловцу је била део сакупљања новца за житје. Годину дана је провео у Панчеву, а не зна се тачан број представа које је приказао.
Јоаким одлази у Београд где је живео до краја 1836. Затим одлази у Земун, одатле у Панчево. Из Панчева Дунавом до Галца где је провео 45 дана, затим је отишао у Сремске Kарловце, а одатле у манастир Раковац близу Петроварадина. Из Раковца је прешао у Нови Сад, где је у лето 1838. године давао представе са дилетантима Максима Брежовског.
Јоаким Вујић у Нови Сад стиже припремајући за штампу своје ново дело „Система илити Сосотојаније Мухамеданскаго то јест Турецкаго закона”. Очигледно му је била потребна помоћ, а једино коме је икада очигледно знао да се обрати је позориште. Окупио је пар младих глумаца и глумица, вратио се свом првом комаду „Иникле и Јарика” и поставио га 15. августа 1838. у гостионици „Kод фазана”. (...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.