Након првих неколико година мисије, Франци почињу да перципирају рад Ћирила и Методија као претњу својом утицају. Монаси су војим приступом стварали једну врсту посебног црквеног ентитета са тенденцијом ка издвајању од франачких црквених организација.
Највећа словенска држава у региону је била Великоморавска и њен владар Растислав (846-870) је осетио велики притисак од стране Франака који су били западни суседи Моравске. Растислав је схватао политичку и културну важност прихватања хришћанства, али и утицај који би оно имало уколико би се у циљу покрштавања позвали франачки свештеници. Из тог разлога се 862. обраћа византијском цару Михаилу Трећем у циљу избегавања сигурног претераног утицаја Франачке продуженом руком службеника који имају мисију покрштавања.
Оваква одлука сем религијског има основ у политичком животу јер би кроз религијске институције Франачка лакше могла да врши и културни и политички утицај у његовој држави. Инсистирањем на словенском језику у богослужењу, Растислав настоји да потцрта независност од германског франачког запада.
Предуслов за спровођење овакве мисије било је постојање писма којим би се записали богослужбени текстови, преводи текстова и мисионари који ће све то приближити у практичном смислу народу коме се обраћају. Ћирило је у те сврхе обликовао глагољицу као писмо које има корен у грчком писму уз допуне за гласове који су постојали у словенском, али не и у грчком језику, поставивши тиме основу књижевног језика Словена. Ћирило и Методије су пре доласка у Моравску имали припремљене преводе извесног броја црквених текстова, тако да већ 863. почињу своју мисију едукације у Моравској.
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.